Web Analytics Made Easy - Statcounter
SVET PROGRAMIRANJA

POPULARNI PROGRAMSKI JEZICI DANAS

U ovom članku predstavljeno je 7 najpopularnijih programskih jezika danas. Opisana je njihova upotreba,kao i prednosti i mane. U narednom članku opisani su današnji trendovi u programiranju.

 Najpopularniji programski jezici u 2024.

1. Python
   - Popularnost: Veoma popularan zbog svoje jednostavnosti i čitljivosti.
   - Upotreba: Data science, mašinsko učenje, web razvoj, automatizacija.

2. JavaScript
   - Popularnost: Nezaobilazan u web razvoju.
   - Upotreba: Frontend i backend razvoj (kroz Node.js), razvoj mobilnih aplikacija.

3. Java
   - Popularnost: Dugogodišnji favorit u poslovnim aplikacijama.
   - Upotreba: Enterprise aplikacije, Android razvoj.

4. C#
   - Popularnost: Snažan jezik za razvoj Windows aplikacija.
   - Upotreba: .NET framework, igre (kroz Unity engine).

5. C++
   - Popularnost: Koristi se za sisteme visokih performansi.
   - Upotreba: Sistemski softver, igre, real-time simulacije.

6. TypeScript
   - Popularnost: Sve popularniji kao nadogradnja JavaScript-a.
   - Upotreba: Veliki projekti, frontend razvoj.

7. SQL
   - Popularnost: Neophodan za rad sa bazama podataka.
   - Upotreba: Upravljanje podacima, analitika.

Programski jezik Python

Python je kreirao Guido van Rossum i prvi put ga je objavio 1991. godine. Ime je dobio po britanskoj komediji "Monty Python's Flying Circus". Od tada, Python je doživeo nekoliko verzija, s velikim prelaskom na Python 3 u 2008. godini, koji je doneo mnoge unapređenja, ali i nekompatibilnosti sa Python 2. Postao je veoma popularan zbog svoje jednostavne sintakse, čitljivosti i velike zajednice korisnika.​

Upotreba Python-a

Upotreba PythonaPython se koristi u mnogim oblastima, uključujući:
  1. Web razvoj:
    • Okviri: Django, Flask.
    • Upotreba: Back-end razvoj, API-ji, web aplikacije.
  2. Data science i mašinsko učenje:
    • Biblioteke: NumPy, Pandas, SciPy, scikit-learn, TensorFlow, PyTorch.
    • Upotreba: Analiza podataka, prediktivno modeliranje, obrada velike količine podataka.
  3. Automatizacija i skriptovanje:
    • Upotreba: Automatizacija ponavljajućih zadataka, upravljanje sistemima.
  4. Razvoj igara:
    • Okviri: Pygame.
    • Upotreba: Razvoj jednostavnijih igara i prototipova.
  5. Upravljanje sistemima i mrežama:
    • Upotreba: Pisanje skripti za upravljanje mrežama, automatizacija administrativnih zadataka.
  6. Internet stvari (IoT):
    • Upotreba: Pisanje softvera za uređaje s ograničenim resursima.

Primer Koda u Pythonu

Primer koda u Python-u. Komplikovanija Zvetda - kod
Slika 1: Primer koda u Python-u. Komplikovanija Zvetda - kod
Primer koda u Python-u. Komplikovanija Zvetda - izvršenje u IDLE okruženju
Slika 2: Primer koda u Python-u. Komplikovanija Zvetda - izvršenje u IDLE okruženju

Prednosti Python-a

  • Jednostavna sintaksa: Python je poznat po svojoj čitljivosti i jednostavnosti, što olakšava učenje i upotrebu.
  • Velika zajednica i podrška: Ogromna zajednica programera nudi podršku, tutorijale i biblioteku rešenja.
  • Mnoge biblioteke i okviri: Postoji bogat ekosistem biblioteka koje omogućavaju brzi razvoj aplikacija.
  • Višenamenski jezik: Može se koristiti za razne zadatke - od web razvoja do mašinskog učenja.

Mane python-a

  • Brzina izvođenja: Python je interpretiran jezik, što znači da može biti sporiji u poređenju s kompajliranim jezicima kao što su C++ ili Java.
  • Potrošnja memorije: Python može koristiti više memorije u poređenju s nekim drugim jezicima, što može biti problem kod aplikacija s ograničenim resursima.
  • Global Interpreter Lock (GIL): Ovaj mehanizam može biti ograničavajući faktor kod višestrukih niti u CPU-intenzivnim aplikacijama, jer sprečava paralelno izvršavanje više niti Pythona.

Zaključak:

Python je izuzetno svestran i koristan jezik koji je našao primenu u mnogim oblastima programiranja. Njegova jednostavnost i široka upotreba čine ga idealnim izborom za početnike, kao i za iskusne programere koji žele brzo da razvijaju različite vrste aplikacija.

Programski jezik Javascript

 JavaScript je kreirao Brendan Eich 1995. godine dok je radio u Netscape Communications. Prvobitno nazvan "Mocha", zatim "LiveScript", konačno je preimenovan u "JavaScript" da bi iskoristio popularnost Jave.
 ECMA International je 1997. godine standardizovala JavaScript pod nazivom ECMAScript. Verzije ECMAScript-a (kao što su ES5, ES6/ES2015) donose nova poboljšanja i funkcionalnosti jeziku.
​JavaScript je prošao kroz mnoge promene i unapređenja, postajući ključni jezik za razvoj modernih web aplikacija.

Upotreba JavaScript-a

JavaScript se koristi u različitim oblastima, uključujući:
  1. Web razvoj:
    • Frontend: Manipulacija DOM-a, interaktivne web stranice, dinamički sadržaj.
    • Biblioteke i okviri: React, Angular, Vue.js.
  2. Backend razvoj:
    • Node.js: Platforma koja omogućava izvršavanje JavaScript-a na serveru.
    • Upotreba: Razvoj API-ja, server-side skriptovanje, real-time aplikacije.
  3. Mobilne aplikacije:
    • Okviri: React Native, Ionic.
    • Upotreba: Razvoj hibridnih i nativnih mobilnih aplikacija.
  4. Desktop aplikacije:
    • Electron: Omogućava razvoj desktop aplikacija koristeći web tehnologije (HTML, CSS, JavaScript).
  5. Razvoj igara:
    • Okviri: Phaser, Babylon.js.
    • Upotreba: Razvoj 2D i 3D igara koje se izvršavaju u pretraživaču.

Prednosti JavaScript-a

  • Jednostavnost i pristupačnost: JavaScript je relativno jednostavan za učenje, posebno za početnike.
  • Interaktivnost: Omogućava stvaranje dinamičkih i interaktivnih web stranica.
  • Brzina: Izvršava se na strani klijenta (u pretraživaču), što omogućava brzi odziv bez potrebe za komunikacijom sa serverom.
  • Široka upotreba: Podržan od strane svih modernih pretraživača.
  • Veliki ekosistem: Ogroman broj biblioteka i okvira koji olakšavaju razvoj.

Primer koda u Javascript-u. Biblioteka p5.js

Sledeći kod je kreiranu u biblioteci p5.js koja predstavlja verziju javascripta.
p5.js je JavaScript biblioteka koja je dizajnirana za olakšavanje kreiranja vizuelnih i interaktivnih aplikacija, a nastala je kao deo Processing zajednice.
​
Više o processing-u sa programskim jezikom JAVA pogledajte na strani: Processing - uvod
p5.js je inspirisana Processing-om, programskim jezikom i okruženjem razvijenim za elektronsku umetnost i vizuelni dizajn. Processing je zasnovan na Java jeziku, dok je p5.js razvijen za JavaScript i web.
Cilj p5.js je da omogući jednostavno kreiranje grafičkih, interaktivnih i umetničkih projekata koristeći JavaScript.
​Evo jednostavnog primera koji crta krug u centru platna:
function setup() {
createCanvas(400, 400);
}

function draw() {
background(220);
ellipse(200, 200, 50, 50);
}
Primer javascript koda za upravljanje događajima prikazan je na sledećoj slici:
Primer koda u Javascript-u koja upravlja događajima za aplikakaciju animacije klizanja tela niz strmu ravan
Slika 3: Primer koda u Javascript-u koja upravlja događajima za aplikakaciju animacije klizanja tela niz strmu ravan
p5.js je moćna i pristupačna JavaScript biblioteka koja omogućava jednostavno kreiranje vizuelnih i interaktivnih aplikacija. Idealan je alat za umetnike, dizajnere i edukatore koji žele da se bave programiranjem u vizuelnom kontekstu, a njegova osnova u JavaScript-u omogućava lako integrisanje sa web tehnologijama.

Zaključak

JavaScript je izuzetno moćan i fleksibilan jezik koji igra ključnu ulogu u web razvoju. Njegova sposobnost da se koristi na različitim platformama, od pretraživača do servera, čini ga neophodnim alatom za modernog programera. Uz stalna unapređenja i rastući ekosistem, JavaScript će verovatno ostati relevantan i ključan jezik u budućnosti.

Programski jezik JAVA

 Java je razvijena od strane Jamesa Goslinga i njegovog tima u Sun Microsystems-u, a prvi put je puštena u javnost 1995. godine. Prvobitno nazvan "Oak", jezik je kasnije preimenovan u "Java".
Java je brzo postala popularna zbog svoje prenosivosti ("write once, run anywhere"), stabilnosti i performansi. Oracle Corporation je preuzela razvoj Jave kada je kupila Sun Microsystems 2010. godine.
​Java se razvija kroz proces Java Community Process (JCP), što omogućava zajednici da učestvuje u razvoju jezika.

Detaljnije o programskom jeziku JAVA možete pročitati na web strani: Uvod u Javu

Upotreba JAVE

Java se koristi u mnogim oblastima, uključujući:
  1. Enterprise aplikacije:
    • J2EE / Jakarta EE: Okviri i servisi za izgradnju velikih, skalabilnih poslovnih aplikacija.
    • Upotreba: Poslovne aplikacije, veb servisi, transakcioni sistemi.
  2. Android razvoj:
    • Android SDK: Java je bio osnovni jezik za Android razvoj (pre nego što je Kotlin postao službeni jezik).
    • Upotreba: Razvoj mobilnih aplikacija.
  3. Web aplikacije:
    • Spring, Hibernate: Popularni okviri za razvoj veb aplikacija i upravljanje bazama podataka.
    • Upotreba: Backend razvoj, upravljanje bazama podataka.
  4. Finansijski sektor:
    • Upotreba: Trgovinske platforme, bankarski softver, upravljanje portfeljom.
  5. Veliki podaci (Big Data):
    • Hadoop: Java je često korišćen za razvoj aplikacija za analizu velikih podataka.
    • Upotreba: Obrada velikih skupova podataka, analitika.
  6. Internet stvari (IoT):
    • Java ME (Micro Edition): Koristi se za razvoj aplikacija za ugrađene sisteme i IoT uređaje.
    • Upotreba: Ugrađeni sistemi, pametni uređaji.

Prednosti JAVE

  • Prenosivost: "Write once, run anywhere" omogućava izvršavanje Java aplikacija na različitim platformama bez potrebe za modifikacijom koda.
  • Stabilnost i performanse: Java nudi dobru ravnotežu između performansi i stabilnosti, što je čini pogodnom za velike poslovne aplikacije.
  • Sigurnost: Java ima ugrađene sigurnosne mehanizme koji pomažu u zaštiti aplikacija.
  • Bogata standardna biblioteka: Pruža veliki broj biblioteka koje olakšavaju razvoj aplikacija.
  • Velika zajednica: Velika i aktivna zajednica korisnika i programera.

Mane JAVE

  • Brzina izvođenja: Iako je Java obično brža od interpretiranih jezika poput Pythona, može biti sporija u poređenju s nativnim jezicima poput C-a ili C++-a.
  • Potrošnja memorije: Java aplikacije mogu koristiti više memorije zbog JVM-a (Java Virtual Machine) i sistema za upravljanje memorijom.
  • Verbosity: Java kod može biti veoma detaljan i dug, što može otežati čitljivost u poređenju s nekim modernim jezicima.
  • Global Interpreter Lock (GIL): Java nema GIL, ali multi-threading može biti kompleksan zbog upravljanja sinhronizacijom i konkurentnošću.

Zaključak

​Java je moćan, svestran i široko korišćen jezik koji se koristi u različitim industrijama i aplikacijama. Njegova sposobnost da se izvršava na različitim platformama bez modifikacije koda, stabilnost i sigurnost čine ga idealnim za razvoj velikih, skalabilnih i robusnih aplikacija. Java nastavlja da bude relevantna i popularna zbog svoje evolucije kroz zajednicu i stalna unapređenja.

Processing

​Processing je specijalizovani programski jezik i razvojno okruženje koje se koristi prvenstveno u oblasti vizuelne umetnosti i dizajna, ali takođe ima i primene u obrazovanju. Iako je vrlo popularan unutar svojih specifičnih zajednica, nije toliko široko korišćen kao neki od generalnih programskih jezika kao što su Python, JavaScript ili Java. Međutim, može se smatrati značajnim i uticajnim u određenim krugovima.
Pročitajte više o Processingu na sledećoj web strani Uvod u Processing
Processing je razvijen od strane Casey Reas-a i Ben Fry-a 2001. godine na MIT Media Lab-u.
​Stvoren je kao alat za umetnike, dizajnere i edukatore koji žele da koriste kod za stvaranje vizuelnih projekata bez potrebe za dubokim znanjem o programiranju.

Upotreba Processing-a

Processing se koristi u različitim oblastima, uključujući:
  1. Vizuelna umetnost i dizajn:
    • Grafički dizajn: Kreiranje digitalnih slika i grafika.
    • Interaktivne instalacije: Razvoj interaktivnih umetničkih instalacija.
  2. Obrazovanje:
    • Učenje programiranja: Popularan u učionicama za učenje osnova programiranja kroz vizuelne projekte.
    • STEM obrazovanje: Korišćenje za podučavanje koncepata iz nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike.
  3. Prototipiranje:
    • Brzo prototipiranje: Koristi se za brzo razvijanje i testiranje ideja i koncepata.
    • Vizualizacija podataka: Kreiranje vizualizacija za analizu podataka.
  4. Digitalne umetnosti:
    • Animacija: Kreiranje animiranih sekvenci.
    • Generativna umetnost: Koristi se za stvaranje umetničkih dela koja se generišu algoritamski.

Prednosti Processing-a

  • Jednostavnost: Dizajniran je da bude jednostavan za upotrebu, što omogućava brzi početak rada sa vizuelnim projektima.
  • Velika zajednica: Aktivna zajednica korisnika koja deli resurse, tutorijale i projekte.
  • Vizuelna orijentacija: Fokus na grafiku i vizualizaciju čini ga idealnim za umetnike i dizajnere.
  • Platformska nezavisnost: Dostupan za različite operativne sisteme (Windows, macOS, Linux).

Mane Processing-a

  • Performanse: Nije namenjen za visokoperformantne aplikacije, može biti spor za vrlo kompleksne ili zahtevne projekte.
  • Ograničenost: Manje fleksibilan u poređenju sa generalnim programskim jezicima kada je reč o ne-grafičkim aplikacijama.
  • Nije za produkciju: Više se koristi za prototipiranje i umetničke projekte nego za razvoj produkcijskih aplikacija.

Zaključak

​Processing je moćan alat za specifične namene, posebno u oblasti vizuelne umetnosti i obrazovanja. Iako nije među najpopularnijim generalnim programskim jezicima, njegova važnost i uticaj unutar svoje niše su nesporni. Ako radite na projektima koji uključuju vizualizaciju, umetnost ili obrazovanje, Processing može biti idealan izbor.

Programski jezik C#

 C# (izgovara se "C-sharp") je moderan, objektno orijentisan programski jezik koji je razvila Microsoft korporacija. Evo detaljnog pregleda o C# jeziku:
C# je razvijen od strane Microsofta kao deo .NET inicijative. Prvobitno ga je dizajnirao tim na čelu sa Andersom Hejlsbergom, a prvi put je predstavljen 2000. godine.
​C# je prošao kroz mnoge verzije, svaka donoseći nova unapređenja i funkcionalnosti. Jezik je deo .NET ekosistema, što omogućava razvoj aplikacija za Windows, web, mobilne uređaje i druge platforme.
​Spada u Objektno orijentisane jezike i sličan je programskom jeziku JAVA.

Upotreba C#

 Koristi se u različitim oblastima, uključujući:
  1. Windows aplikacije:
    • WPF, WinForms, UWP: Razvoj desktop aplikacija za Windows operativni sistem.
    • Upotreba: Poslovne aplikacije, alati za produktivnost.
  2. Web razvoj:
    • ASP.NET: Okvir za razvoj dinamičkih web stranica i servisa.
    • Upotreba: Razvoj web aplikacija, API-ja, e-trgovine.
  3. Mobilne aplikacije:
    • Xamarin: Omogućava razvoj nativnih aplikacija za iOS i Android koristeći C#.
    • Upotreba: Razvoj mobilnih aplikacija koje koriste zajednički kod.
  4. Igre:
    • Unity: Popularni game engine koji koristi C# za skriptovanje.
    • Upotreba: Razvoj 2D i 3D igara, VR i AR aplikacija.
  5. Cloud aplikacije:
    • Azure: Microsoft-ov cloud servis koji podržava razvoj aplikacija u C#.
    • Upotreba: Skalabilne cloud aplikacije, serverless computing.

Prednosti C#

  • Jednostavnost: Sintaksa C# je dizajnirana da bude čitljiva i jednostavna, što olakšava učenje i korišćenje.
  • Integracija sa .NET: Duboka integracija sa .NET ekosistemom omogućava jednostavan razvoj raznovrsnih aplikacija.
  • Objektno orijentisan: Podržava sve paradigme objektno orijentisanog programiranja, uključujući nasleđivanje, polimorfizam i enkapsulaciju.
  • Bogata standardna biblioteka: Omogućava razvoj aplikacija bez potrebe za dodatnim bibliotekama.
  • Alati i podrška: Snažna podrška kroz Visual Studio i druge razvojne alate.

Mane C#

  • Platformska zavisnost: Iako je .NET Core omogućio razvoj za različite platforme, C# je tradicionalno bio vezan za Windows.
  • Performanse: Iako je brz, nije tako brz kao neki niže nivoe jezici poput C ili C++.
  • Kompleksnost ekosistema: .NET ekosistem može biti složen za početnike zbog velike količine tehnologija i okvira.

Zaključak

​C# je moćan i svestran programski jezik koji se koristi u raznim industrijama i za različite vrste aplikacija. Njegova duboka integracija sa .NET ekosistemom, jednostavna sintaksa i široka upotreba u industriji čine ga odličnim izborom za razvojne programere. Bilo da se radi o desktop, web, mobilnim ili igrama, C# nudi robusno rešenje za mnoge razvojne potrebe.

Programski jezik C++

C++ je jedan od najstarijih i najuticajnijih programskih jezika.  C++ je razvijen od strane Bjarne Stroustrup-a u Bell Labs-u početkom 1980-ih. Prvobitno je nazvan "C with Classes" jer je bio nadogradnja jezika C sa podrškom za objektno orijentisano programiranje.
​Jezik je preimenovan u C++ 1983. godine, simbolizujući njegovu evoluciju (u C jeziku, operator ++ povećava vrednost za jedan). C++ je standardizovan od strane ISO-a (International Organization for Standardization) 1998. godine, a standardi su se redovno ažurirali (C++11, C++14, C++17, C++20).

Upotreba C++

C++ se koristi u mnogim industrijama i za različite vrste aplikacija:
  1. Sistemski softver:
    • Operativni sistemi: Mnogi delovi operativnih sistema, kao što su Windows i Unix, napisani su u C++.
    • Vozači (drivers): Razvoj vozača za različite hardverske komponente.
  2. Aplikativni softver:
    • Desktop aplikacije: Softver kao što su web pretraživači (npr. Chrome) i uredski paketi (npr. Microsoft Office).
    • Razvoj igara: Mnogi game engine-i, uključujući Unreal Engine, koriste C++ zbog svojih performansi.
  3. Visokoperformantni serveri:
    • Web serveri: Mnogi visoko-optimizovani serveri i baze podataka koriste C++.
    • Finansijske aplikacije: Algoritamsko trgovanje, simulacije i modeli sa visokim performansama.
  4. Embedded sistemi:
    • Ugrađeni sistemi: Koristi se za softver koji radi na hardveru sa ograničenim resursima, kao što su mikrokontroleri i uređaji u realnom vremenu.
  5. Grafika i multimedija:
    • Grafički motori: Softver za 3D modeliranje i animaciju.
    • Multimedijalni programi: Softver za obradu zvuka i slike.

Prednosti C++

  • Performanse: C++ pruža visok nivo kontrole nad hardverom i resursima, omogućavajući visoke performanse aplikacija.
  • Prenosivost: Kôd napisan u C++ može se kompajlirati i izvršavati na različitim platformama.
  • Fleksibilnost: Podržava proceduralno, objektno orijentisano i generičko programiranje.
  • Standardna biblioteka (STL): Pruža bogat skup funkcionalnosti, uključujući kontejnere, algoritme i iteratore.
  • Velika zajednica i alati: Dugogodišnja upotreba i velika zajednica znače da postoji mnogo resursa, alata i biblioteka za C++.

Mane C++

  • Složenost: Jezik je složen i zahteva duboko razumevanje koncepata kao što su pokazivači, upravljanje memorijom i konkurentnost.
  • Upravljanje memorijom: Zahteva ručno upravljanje memorijom, što može dovesti do grešaka kao što su curenje memorije i dereferenciranje nultih pokazivača.
  • Dugo vreme kompajliranja: Veći projekti u C++ mogu imati duga vremena kompajliranja zbog složenosti jezika i veličine kodne baze.
  • Standardizacija: Iako postoji standard, različiti kompajleri mogu različito interpretirati specifične delove jezika, što može dovesti do problema sa prenosivošću koda.

Zaključak

​C++ je moćan, svestran i visoko-performantni programski jezik koji se koristi u mnogim kritičnim aplikacijama širom različitih industrija. Njegova sposobnost da pruži kontrolu nad hardverskim resursima i performansama čini ga idealnim za razvoj aplikacija gde su brzina i efikasnost ključni. Iako je kompleksan i zahteva duboko razumevanje programerskih koncepata, njegova fleksibilnost i snaga čine ga vrednim alatkom za iskusne programere.

Programski jezik Typescript

 TypeScript je popularan programski jezik koji se koristi prvenstveno za razvoj web aplikacija. TypeScript je nadskup JavaScript-a koji dodaje statičku tipizaciju jeziku.
Razvijen je od strane Microsofta, a prvi put je objavljen 2012. godine.
TypeScript se kompajlira u običan JavaScript, što znači da može raditi na bilo kojoj platformi koja podržava JavaScript.
​TypeScript je moćan alat za razvoj web aplikacija koji donosi prednosti statičke tipizacije i unapređenih alata za razvoj. Idealno je rešenje za velike projekte i timove koji žele poboljšati kvalitet koda i smanjiti broj grešaka. Njegova kompatibilnost sa postojećim JavaScript kodom omogućava postepenu migraciju i uvođenje u postojeće projekte.

Upotreba TypeScript-a

1. Web razvoj:
  • Frontend: Koristi se za razvoj kompleksnih web aplikacija uz pomoć okvira kao što su Angular, React (uz pomoć biblioteka kao što je TypeScript-React).
  • Backend: Može se koristiti sa Node.js za razvoj serverskih aplikacija.
2. Razvoj biblioteka i okvira:
  • Tipizacija: Pruža bolje alate za razvoj i održavanje velikih kodnih baza.

Prednosti TypeScript-a

  • Statička tipizacija: Dodaje tipove u JavaScript, što omogućava otkrivanje grešaka pre izvršavanja koda.
  • Bolja alatka za razvoj: Poboljšani alati za autokompletiranje, refaktorisanje i navigaciju koda.
  • Održavanje koda: Lakše održavanje velikih kodnih baza zahvaljujući eksplicitnim tipovima.
  • Kompatibilnost sa JavaScript-om: Pošto je nadskup JavaScript-a, sav validan JavaScript kod je takođe validan TypeScript kod.

Mane Typescript-a

  • Krivulja učenja: Može zahtevati dodatno vreme za učenje, posebno za programere koji nisu navikli na statički tipizirane jezike.
  • Dodatni korak kompilacije: Zahteva korak kompilacije da bi se preveo u JavaScript, što može dodati složenost procesu razvoja.
  • Manje fleksibilnosti: Striktna tipizacija može biti ograničavajuća u nekim slučajevima gde je dinamička priroda JavaScript-a prednost.

Programski jezik SQL

SQL (Structured Query Language) je standardni jezik za rad sa relacionim bazama podataka. SQL je jezik za upravljanje i manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka. Koristi se za kreiranje, izmenu i upit podataka u bazama podataka.
​SQL je standardizovan od strane ANSI (American National Standards Institute) i ISO (International Organization for Standardization), a različite baze podataka mogu implementirati svoje verzije sa dodatnim funkcionalnostima.

Upotreba SQL-a

  • Kreiranje i upravljanje bazama podataka:
    • DDL (Data Definition Language): Komande kao što su CREATE, ALTER, DROP za definisanje i upravljanje strukturom baze podataka.
  • Manipulacija podacima:
    • DML (Data Manipulation Language): Komande kao što su SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE za rad sa podacima unutar tabela.
  • Upiti:
    • SELECT: Dohvata podatke iz baze podataka prema određenim kriterijumima. Na primer:
SELECT * FROM korisnici WHERE starost > 25;
  • Filtriranje, sortiranje i agregacija podataka:
    • WHERE, ORDER BY, GROUP BY: Klauzule za filtriranje, sortiranje i grupisanje podataka.
  • Upravljanje pristupom:
    • GRANT, REVOKE: Kontrola pristupa podacima i privilegijama korisnika.

Prednosti SQL-a

​
  • Standardizacija: SQL je standardni jezik, što omogućava rad sa različitim sistemima baza podataka koristeći isti jezik.
  • Fleksibilnost: Može se koristiti za složene upite i analize podataka.
  • Efikasnost: Omogućava brzo pretraživanje i manipulaciju velikim skupovima podataka.
  • Široka upotreba: Podržan je od strane svih glavnih relacionih baza podataka kao što su MySQL, PostgreSQL, Oracle, SQL Server.

Mane SQL-a

  • Kompleksnost: Složeni upiti mogu postati teški za pisanje i održavanje.
  • Performanse: Loše napisani upiti mogu uticati na performanse baze podataka.
  • Bezbednost: SQL upiti su podložni napadima poput SQL injection ako nisu pravilno zaštićeni.

Zaključak

​SQL je ključan alat za rad sa relacionim bazama podataka, pružajući moćne funkcionalnosti za upravljanje i manipulaciju podacima. Njegova standardizacija i fleksibilnost čine ga neophodnim za rad u mnogim industrijama koje se oslanjaju na podatke.
Sledeće
Trendovi u programiranju  >|
Algoritmi
Matrice
Java
Linkovi
​Politika Privatnosti
Kontakt

© 2021 by Slobodan svetprogramiranja.com

Sva prava zadržana
SVET PROGRAMIRANJA