Choose your language!

---

|

PETLJE U PROGRAMSKOM JEZIKU C

Često je  u programiranju potrebno jednu naredbu ili više naredbi ponoviti odrećen broj puta. Yamislimo sada kada bi morali da određene naredbe ispisujemo 100, 1000 ili 10000 puta. To bi bio težak, gotovo nemoguć posao. Posao bi bio olakšan kada bi ove naredbe, koje želimo da ponavljamo napisali samo jednom, a pomoću neke druge naredbe vršili ponavljanje. 

Te naredbe, kojima omogućavamo kontrolisano ponavljanje, nazivamo ciklusima. U C, C++ jeziku se za to koriste for, while i do-while naredba.
 

---

Video lekcija 1: Petlje Uvod

Ponavljanje naredbi upotrebom ciklusa-petlji. U videu je objašnjena upotreba for ciklusa

---

​Npr. Zamislite da želimo da ispišemo neki znak 20 puta.
To možemo uraditi komandom cout koju treba ponoviti 20 puta, dakle:

    printf("*"); 
    printf("\n");
    printf("*"); 
    printf("\n");
    printf("*"); 
    printf("\n");
    .
    .
    .
  

Umesto toga za ponavljanje ćemo koristiti naredbu for. Sintaksa bi izgledala nešto slično ovome:

    for (int i = 0; i < 20; i++) {
      

        printf("*\n");
      
    }
  

Izrazi u maloj zagradi služe da obezbede odgovarajući broj ponavljanja, u ovom slučaju 20.

Prvi izraz služi da se uvede neka promenljiva kojoj se zada neka početna vrednost i čija će se vrednost menjati tokom ciklusa.
Drugi izraz je zapravo uslov petlje od koga zavisi da li se ide u sledeći ciklus ili ne. To je zapravo logički izraz čija je vrednost logički podatak tipa bool, dakle može imati vrednost true, ako je vrednost izraza tačna, ili false, ako je netačna. U slučaju da je vrednost true, izvršiće se naredni ciklus.
Npr. ako smo uveli promenljivu " i " i zadali joj početnu vrednost nula u prvom izrazu, a drugi izraz glasi i < 20, to znači da će se ispisivanje ponavljati sve dok taj izraz bude tačan. Ako se vrednost promenljive "i" ne bi menjala tokom ciklusa, to bi značilo da će taj uslov uvek biti zadovoljen, što znači da će biti beskonačno ciklusa(program se neprekidno izvršava).
Za promenu promenljive je zadužen treći izraz. Tu se definiše za koliko se menja promenljiva koja je uvedena u prvom izrazu. U našem primeru i++ znači promenu za 1 i to povećanje. 
Dakle ako je početno i = 0, korak povećanja 1, a uslov petlje i < 20, to znači da će ovaj uslov biti zadovoljen sve dok vrednost promenljive " i " ne dostigne vrednost 20. Dakle 20< 20 više nije tačno i ciklus se prekida.

Izraz tri je mogao da bude napisan i kao i=i+1. Ovo znači da se memoriji označenoj sa i dodeljuje vrednost koja je prethodno bila u toj memoriji uvećanoj za 1.

for u c jeziku

​U opštem slučaju sintaksa for naredbe bi bila

for(izraz_1; izraz_2; izraz_3)
{

NAREDBE

}

Ovde vidimo da su naredbe obuhvaćene vitičastim zagradama. U slučaju da je u pitanju samo jedna naredba zagrade mogu da se izostave.

---

Video lekcija 2: petlje 2. deo

For naredba na primerima 1) Sabiranje datog niza brojeva 2) Računanje prosečne ocene

---

Primer 1: Ispisati niz brojeva od -100 do 100 koji su deljivi sa 3

Za ispisivanje 1 broja upotrebićemo naredbu printf za C programski jezik, ili cout ako je  c++ jezik. Koristićemo for ciklus da bi ponovili naredbu. Promenljivu koju unutar for uvodimo da bi ostvarili potreban broj ciklusa, označićemo sa a i iskoristiti je da bi prikazali vrednosti brojeva u nizu.

for(int a=-100; a<100; a++)
{

printf("%2d",broj);

}

Ovo bi odštampalo sve brojeve između - 100 i +100. Da bi program štampao samo one brojeve koji su deljivi sa 3, uradićemo sledeće.

• ​Pomerićemo početnu vrednost broja a na prvi sledeći broj koji je deljiv sa 3, tj. na -99
• Korak promene promenljive a staviti na 3, jer svaki treći broj, počev od -99 je takođe deljiv sa 3, dakle a=a+3

Tako da rešenje zadatka sada izgleda:

for(int a=-99; a<100; a=a+3)
{

printf("%2d ",а);

}

Posle pokretanja, na ekranu će se ispisati:
-99,-96,-93, ....0,3,6,........99

for petlja se često koristi za obradu nizova podataka. Pročitajte više o nizovima na web lokaciji:
Nizovi u jeziku C i C++

Primer 2: Sabrati niz prirodnih brojeva od 1 do 10

I ovaj zadatak bi mogao da se reši naredbom:

int zbir = 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7 + 8 + 9 + 10;
printf( "zbir=%d", zbir );

Ali hoćemo da pokažemo kako bi se korišćem for ciklusa dobio zbir(pogodno kada ima puno brojeva). Ideja je da se u svakom ciklusu doda po jedan prirodan broj u neku promenljivu koja predstavlja zbir. Ti prirodni brojevi bi u ciklusu bili obeleženi sa promenljivom "i" kao i u prethodnom primeru(pogodno je jer se ta promenljiva menja od 1 do 10 tokom ciklusa sa korakom 1, tako da ona kroz cikluse zapravo predstavlja te prirodne brojeve koje treba sabrati.
Prvo je potrebno uvesti promenljivu koja će predstavljati zbir:
int zbir=0;
Zatim bi trebalo u zbir dodavati jedan po jedan broj. Napisano bez ciklusa to bi izgledalo:

          zbir = zbir + 1;
          zbir = zbir + 2;
          zbir = zbir + 3;
         zbir = zbir + 4;
...
         zbir = zbir + i;
...
         zbir = zbir + 10;
​
ali umesto toga koristimo ciklus:

for(int i = 1; i <= 10; i = i + 1)
{

zbir = zbir + i;

}

Konačan zbir će biti formiran tek po završetku for ciklusa. Kompletan primer je prikazan na slici ispod:

        int zbir = 0;
        for (int i = 1; i <= 10; i = i + 1) {
            

                zbir = zbir + i;
            
        }
        printf("zbir=%d", zbir); // Štampa zbir
    

Primer 3: Određivanje proseka

Primer: Učitati 5 celih brojeva i naći srednju vrednost

Prvo je potrebno učitati brojeve. Da bi odredili prosečnu vrednost(aritmetičku sredinu) prvo je potrebno sabrati te vrednosti, a za to može da se iskoristi prethodni primer. Zatim se dobijeni zbir podeli sa brojem tih brojeva, što je u prethodnom primeru 5. U opštem slučaju možemo uvesti broj brojeva kao neko n i prvo uneti ili zadati tu vrednost. Prosek mora biti promenljiva realnog tipa, double ili float, jer se deljem dva broja, bilo da su cela ili realna može dobiti realan broj. Takođe, da bi se dobila tačna vrednost proseka, a ne celobrojna, mora bar jedan od deljenih brojeva(zbir ili n) biti postavljen ili programski pretvoren u realan tip. Npr. ako bi zbir bio 24, a n=5, deljenjem bi se dobilo 24/5= 4.0, ako bi brojevi 24 i 5 ostali celi. Ako bi umesto 24, vrednost bila realna kao npr 24.0, onda bi se kao rezultat deljenja dobilo 24.0/5= 24.0/5.0=4.8. 
​Rešenje prethodnog primera bi bilo:

        #include <stdio.h>

        int main() {
            

                // Deklaracija promenljivih
                int broj, suma = 0;
                float prosek;

                // Učitavanje 5 brojeva od korisnika
                for (int i = 1; i <= 5; i++) {
                    

                        printf("Unesite broj %d: ", i);
                        scanf("%d", &broj);
                        suma += broj; // Dodavanje broja na sumu
                    
                }

                // Izračunavanje proseka
                prosek = suma / 5.0;

                // Ispis rezultata
                printf("Srednja vrednost je: %.2f\n", prosek);

                return 0;
            
        }
    

Objašnjenje:

1. Deklaracija promenljivih:
   • broj: Za unos trenutnog broja.
   • suma: Za akumulaciju unetih brojeva.
   • prosek: Za izračunavanje srednje vrednosti kao float.
2. Petlja za unos:
   • Koristi se for petlja za unos pet brojeva.
   • scanf unosi svaki broj, koji se zatim dodaje na suma.
3. Izračunavanje proseka:
   • prosek se računa deljenjem sume sa 5.0 (koristi se decimalni broj za preciznost).
4. Ispis rezultata:
   • Koristi se printf za prikaz proseka sa dve decimale.

Posle pokretanja prikazaće se konzolni prozor aplikacije u kojem treba unositi brojeve. Primer izvršenja aplikacije može se videti na slici broj 2:

Slika 2: Primer iz for petlji-prosek brojeva-izvršenje

U pokazanom primeru se za unete brojeve 4, 5, 5, 5, 5 dobija prosek 4.8, što predstavlja tačnu vrednost. U kodu u liniji 16, treba uočiti da je izvršeno kastovanje podatka "zbir", koji je deklarisan kao int podatak. Kastovanjem se taj podatak pretvara u double, broj n će automatski da se konveruje u double, tako da se deljenjem dobija rezultat tipa double, i zato je dobijena tačna vrednost. U suprotnom bi se za rezultat dobio samo celobrojni deo, tj. 4.0.

Dodatni resursi za vežbanje petlji u C

Za dalje učenje i vežbu, možete se osloniti na sledeće resurse:

• Petlje u C/C++ - primeri
• Dodatni primeri iz petlji

Na ovim stranicama ćete pronaći detaljne primere sa objašnjenjima koji će vam pomoći da još bolje razumete upotrebu različitih vrsta petlji u C/C++.

---

Izrada simulacija pomoću ciklusa

Posmatrajmo sledeći problem:
Želimo da simuliramo promenu položaja s[m] pri ravnomernom kretanju za promenu vremena.Ovde se neće praviti vizuelna simulacija, nego samo ispisivanje trenutnih vrednosti položaja tela za svaku promenu vremena za interval dt.

Posmatraćemo promene položaja za svaki mali porast vremena od dt[s]
Uzmimo da je ta promena za dt=0.05s ​

Uvod u cikluse-simulacija ravnomernog kretanja​

Neka se vreme menja tokom 1s 20 promena po 0.05s   =  1s
Početne vrednosti su s=0; t=0; v unosi korisnik

Dakle 20 puta bi ponavljali sledeće naredbe:
t=t+dt;                        //promena vremena za 0.05s
s=s+v*dt;                   //promena položaja za 0.05s
printf("s=%f\n",s);   //Ispisivanje vrednosti pređenog puta.  Više o naredbi cout pogledajte u lekciji stringovi

Ovakav kod nije dobar:

t=t+dt;                        //promena vremena za 0.05s
s=s+v*dt;                   //promena položaja za 0.05s
printf("s=%f\n",s); 

t=t+dt;                        //promena vremena za 0.05s
s=s+v*dt;                   //promena položaja za 0.05s
printf("s=%f\n",s);  

t=t+dt;                        //promena vremena za 0.05s
s=s+v*dt;                   //promena položaja za 0.05s
printf("s=%f\n",s);   
...​

 Vidimo da se 3 naredbe ponavljaju 20 puta. Umesto toga treba napisati 3 naredbe jedan put a onda koristiti neku drugu naredbu koja će ih ciklično ponoviti onoliko puta koliko mi želimo.

To su naredbe koje zovemo ciklusi(petlje):

•  for
• while
• do-while

Petlje (ciklusi)u JAVI imaju vrlo sličnu sintaksu pisanja naredbi. Više o tome pročitajte u lekciji: Petlje u programskom jeziku JAVA

for ciklus

Sada bi prethodnu simulaciju rešili na sledeći način:

        #include <stdio.h>

        int main() {
            

                float t = 0.0;    // Početno vreme
                float s = 0.0;    // Početni položaj
                float v = 5.0;    // Brzina (pretpostavimo konstantnu)
                float dt = 0.05;  // Promena vremena u sekundama

                for (int i = 0; i < 20; i++) {
                    

                        t = t + dt;         // Promena vremena za 0.05s
                        s = s + v * dt;     // Promena položaja za 0.05s
                        printf("s = %.2f\n", s); // Ispis položaja sa dve decimale
                    
                }

                return 0;
            
        }
    

Slika 3: Primena for petlje za simulacije-objašnjenje 1

Slika 4: Primena for petlje za simulacije-objašnjenje kontrolnih izraza

Slika 5: Primena for petlje za simulacije-objašnjenje kontrolnih izraza

for ciklus se koristi kada unapred znamo broj ciklusa.
Ako ne znamo unapred broj ciklusa?
Tada broj ciklusa zavisi od nekog uslova i onda koristimo
while naredbu ili,
do-while

While ciklus(ciklus sa uslovom na početku)

Ova naredba se za razliku od for naredbe koristi kad ne znamo unapred broj ciklusa.
​ Primetimo da u maloj zagradi samo imamo jedan izraz logičkog tipa ili logičku promenljivu tipa bool. Naredbe u telu while naredbe će se ponavljati sve dok je taj izraz tačan tj. dok ima vrednost true. Pošto se uslov nalazi na početku while petlje, on se ispituje pre izvršenja naredbi. Može se desiti slučaj da u prvom ispitivanju vrednost bool izraza bude false, to znači da se u tom slučaju naredbe ne bi izvršile ni jedan put.
Ukoliko nam je iz bilo kog razloga važno da se naredbe izvrše bar jedan put, onda je pogodnije da uslov bude na kraju, što je slučaj kod do-while naredbe.

while,  sintaksa

Ponavljanje naredbi dok je zadovoljen uslov u zagradi
while(uslov)
{

NAREDBE

}

While algoritam

Na slici broj 3 je predstavljen algoritam izvršavanja while petlje. Naredbe u petlji će se ponavljati sve dok postavljen uslov bude imao vrenost true.

Slika 3. Algoritam while petlje

Primer 4: Uklanjanje nula sa desne strane.

Zadatak: Uneti ceo broj N. Ukloniti mu nule sa desne strane. Npr. za uneto N=12000, na ulazu treba da bude 12

Opis zadatka:
Ovaj zadatak je pogodan za primenu while ciklusa. Uklanjanje nula ćemo vršiti deljenjem sa 10 onoliko puta dokle broj koji transformišemo bude bio deljiv sa 10. Ne znamo koliko će to biti puta jer se ne zna unapred koji je unet broj. Dakle nije pogodan for, nego while ciklus kod koga će se izvršenje ciklično ponavljati sve dok bude bio zadovoljen uslov deljivosti, da ostatak deljenja N i broja 10 bude jednak nuli:

    #include <stdio.h> // Uključivanje biblioteke za standardne I/O funkcije
    
    int N; // Deklaracija promenljive N kao celobrojne
    
    scanf("%d", &N); // Učitavanje celog broja sa tastature
    
    while (N % 10 == 0) { // Proverava da li je poslednja cifra broja 0
      

        N = N / 10; // Deljenje broja N sa 10 kako bi se uklonio poslednji nulti broj
      
    }
    
    printf("N=%d", N); // Štampa vrednost N nakon što su svi nulti brojevi uklonjeni
  

Više o učitavanju brojeva cin naredbom pročitajte u lekciji stringovi.
Više o određivanju ostatka deljenja pročitajte u lekciji operatori.

Brojanje Ciklusa

Ponekad je potrebno da se programski odredi broj ciklusa. Kod while petlje se obi;no ne zna unapred koliko će ciklusa biti odrađeno, već to zavisi od postavljenog uslova petlje.
Da bi program sam odredio broj ciklusa uvešćemo brojač ciklusa. To je ceo broj inicijalizovan na nulu.

int broj=0;
Pogledajmo primer koji to ilustruje:

Brojanje ciklusa u while petlji

U C jeziku, brojanje ciklusa u while petlji može se postići korišćenjem brojača. Brojač je promenljiva celobrojnog tipa, inicijalizovana na nulu, koja se uvećava pri svakom prolasku kroz petlju. Primer ispod ilustruje ovu tehniku.

    #include <stdio.h> 

    int main() {
      

        int broj = 0; 
        int x = 10; 

        while (x > 0) { 
          

            broj++; 
            x -= 2; 
            printf("Vrednost x: %d, Broj ciklusa: %d\n", x, broj); 
          
        }

        printf("Ukupan broj ciklusa: %d\n", broj); 

        return 0;
      
    }
  

Primer 5: Trening

Sportista je želeo da napravi svoj plan treninga za trčanje. Svakog dana je unosio za taj dan koliko je je pretrčao(1-5 km). Napraviti program koji pomaže sportisti da odredi posle koliko dana je pretrčao ukupno 40 km.

Rešenje:

U ovom primeru koristimo while petlju da simuliramo dane treninga sportiste. Svakog dana korisnik unosi broj pretrčanih kilometara (u opsegu od 1 do 5). Petlja se izvršava dok ukupan broj pretrčanih kilometara ne dostigne ili premaši vrednost od 40. Ovo je idealan slučaj za while petlju, jer unapred nije poznat tačan broj iteracija (dana treninga). Kod uključuje proveru validnosti unosa kako bi se obezbedila korektnost rezultata. Na kraju, program ispisuje broj dana potrebnih da se pretrči 40 kilometara.

#include <stdio.h>

int main() {
    int ukupno = 0;    // Ukupan broj pretrčanih kilometara
    int dan = 0;       // Brojač dana
    int km;            // Pretrčani kilometri u jednom danu

    while (ukupno < 40) { // Petlja traje dok ne dostignemo 40 km
        printf("Unesite kilometre pretrčane za dan %d (1-5): ", dan + 1);
        scanf("%d", &km);

        if (km >= 1 && km <= 5) { // Provera unosa u opsegu
            ukupno += km; // Dodavanje kilometara na ukupan zbir
            dan++;        // Povećavanje broja dana
        } else {
            printf("Neispravan unos! Molimo unesite vrednost od 1 do 5.\n");
        }
    }

    printf("Sportista je dostigao 40 km posle %d dana.\n", dan);
    return 0;
}
    

Objašnjenje rešenja:

1. Promenljive:
   • ukupno: Služi za praćenje ukupnog broja pretrčanih kilometara.
   • dan: Brojač dana treninga.
   • km: Broj kilometara unesenih za tekući dan.
2. Petlja while:
   • Izvršava se dok ukupan broj pretrčanih kilometara (ukupno) ne dostigne ili pređe 40.
   • Na svakom ciklusu se unosi broj kilometara za tekući dan.
3. Provera unosa:
   • Ako je uneseni broj kilometara u opsegu [1, 5], dodaje se na ukupni zbir i povećava broj dana.
   • Ako unos nije validan, ispisuje se poruka o grešci i ponavlja unos za isti dan.
4. Ispis rezultata:
   • Kada se dostigne 40 km, ispisuje se poruka sa brojem dana potrebnih za postizanje cilja.

Primer 6: Simulacija slobodnog pada

Tekst: Uneti početnu visinu tela i napraviti simulaciju slobodnog pada tako što se na svakih 0.05s ispisuju vreme, trenutna brzina i trenutna visina

Slika 4. Upotreba for petlje u simulaciji slobodnog pada lopte kreiranoj u programu EJS(Easy Java Simulation).

Na slici vidimo različite položaje tela posle svakih dt=0.05s.
Za to vremene promeni se visina h kao i brzina v.

• Vreme se promeni za dt: t=t+dt;
• Visina za v*dt+g*dt*dt/2. Dakle h=h-(v*dt+g*dt*dt/2)
  
• Brzina za g*dt.  Dakle,    v=v+g*dt

​U prethodnom primeru: Simulacija slobodnog pada pogodnije je da se koristi while petlja. U svakom ciklusu dolazi do promene vremena, trenutne visine tela i trenutne brzine tela. Ciklus se ponavlja sve dok visina bude veća od nule, tj. dok telo ne padne na zemlju.

    #include <stdio.h> 
    
    double h; 
    
    scanf("%lf", &h); 
    // Učitavanje realnog broja sa tastature
    
    while (h >= 0) { 
      

        t = t + dt; // Promena vremena za 0.05s

        h = h - v * dt - g * dt * dt / 2; // Promena položaja u toku 0.05s

        v = v + g * dt; // Promena brzine u toku 0.05s

        printf("h=%lf m", h); // Ispisivanje nove visine

      
    }
  

do-while ciklus

Koristimo umesto while ciklusa kada se naredbe moraju bar jednom odraditi, a onda, ako je uslov zadovoljen naredbe se ponavljaju, sve dok je uslov petlje zadovoljen, tj. ima vrednost true.

Prethodni primer bi se mogao odraditi i sa do-while ukoliko bi znali početne uslove pre nego što uđemo u ciklus, npr.
ako znamo da je sigurno h0>0 i
Početni uslovi:
h=h0; t=0;
tada bi kod izgledao:

Ponavljanje naredbi dok je zadovoljen uslov u zagradi
do
{

t = t + dt; //promena vremena za 0.05s
h = h - v * dt - g * dt * dt / 2; //promena položaja u toku 0.05s
v = v + g * dt; //promena brzine u toku 0.05s
cout << "h=" << h << "m" << endl;

}
while(h >= 0);

Ako bi početno h bilo jednako nuli, onda ovaj način nema smisla jer bi se odradila iteracija koja ne treba da se izvrši, pošto je telo već na zemlji.
Ako znamo da je sigurno h0>0
Tada se uslov postavlja na krajui zato koristimo do-while naredbu.

do-while naredba - sintaksa

Ponavljanje naredbi dok je zadovoljen uslov u zagradi
do
{

NAREDBE

}
while( uslov);

Algoritam do-while petlje

Na slici broj 5 je predstavljen algoritam izvršavanja do-while petlje. Naredbe u petlji će se ponavljati sve dok postavljen uslov bude imao vrenost true. Za razliku od while petlje, gde se može dogoditi da uslov, na koga se nailazi odmah na početku naredbe, ne bude ispunjen ni prvi put, pa se naredbe neće odraditi ni jedan put, kod do-while petlje je uslov postavljen na kraju, pa naredbe moraju da se izvrše bar jedan put.

Slika 5. Algoritam do-while petlje

Primeri sa upotrebom do-while naredbe

Primer 7: Unos brojeva dok korisnik ne unese 0

​Opis zadatka: Napišite program koji traži od korisnika da unese brojeve. Program treba da nastavi sa unosom dok korisnik ne unese broj 0. Nakon toga, program treba da ispiše zbir svih unesenih brojeva (osim nule).
Rešenje:

    #include <stdio.h> 
    // Uključivanje biblioteke za standardne I/O funkcije
    
    int broj, zbir = 0; 
    // Deklaracija promenljivih broj (unos korisnika) i zbir (inicijalizovan na 0)
    
    do { 
    // Početak do-while petlje
      

        printf("Unesite broj (0 za kraj): "); 
        // Poruka korisniku da unese broj. Unos 0 završava petlju
        
        scanf("%d", &broj); 
        // Učitavanje broja unetog sa tastature
        
        zbir += broj; 
        // Dodavanje unetog broja u zbir
      
    } while (broj != 0); 
    // Petlja se ponavlja dok korisnik ne unese 0
    
    printf("Zbir unesenih brojeva je: %d\n", zbir); 
    // Ispisivanje konačnog rezultata, tj. zbira svih unetih brojeva
    
    return 0; 
    // Završavanje programa i vraćanje vrednosti 0 operativnom sistemu
  

Objašnjenje:

• do-while petlja omogućava da korisnik unese brojeve, a unosi se ponavljaju sve dok se ne unese broj 0.
• S obzirom na to da je 0 signal za kraj, program dodaje unesene brojeve u zbir i nastavlja unos dok se ne unese nula.
• Kada korisnik unese 0, petlja se završava i program ispisuje zbir brojeva.

---

Primer 8: Ispis brojeva od 1 do n, gde n unosi korisnik

Opis zadatka: Napišite program koji od korisnika traži da unese broj n. Program treba da ispiše sve brojeve od 1 do n. Program treba da se ponovo pokrene ako korisnik unese broj manji od 1.

​Rešenje:

    #include <stdio.h> /* Uključivanje biblioteke za standardne I/O funkcije */

    int n, i; /* Deklaracija promenljivih n (broj koji unosimo) i i (brojač u petlji) */

    do { /* Početak do-while petlje koja se ponavlja dok broj n nije veći od 0 */
      

        printf("Unesite broj n (veći od 0): "); /* Ispisivanje poruke korisniku da unese broj n */
        scanf("%d", &n); /* Unos broja n sa tastature */

        if (n <= 0) { /* Provera da li je broj manji ili jednak 0 */
          

            printf("Broj mora biti veći od 0. Pokušajte ponovo.\n"); /* Ako broj nije veći od 0, ispisuje se poruka greške */
          
        }
      
    } while (n <= 0); /* Petlja se ponavlja dok broj n nije veći od 0 */

    printf("Brojevi od 1 do %d:\n", n); /* Ispisivanje poruke sa vrednošću n, koja označava koliko brojeva treba ispisati */

    for (i = 1; i <= n; i++) { /* For petlja za ispis brojeva od 1 do n */
      

        printf("%d ", i); /* Ispisivanje broja i u svakom prolazu petlje */
      
    }
    printf("\n"); /* Novi red nakon ispisa svih brojeva */

    return 0; /* Završavanje programa i vraćanje vrednosti 0 kao uspešan izlaz */
  

Objašnjenje:

• do-while petlja osigurava da korisnik unese broj veći od 0.
• Ako korisnik unese broj manji ili jednak nuli, program će ponovo tražiti unos.
• Kada je unos validan, program koristi petlju za ispis brojeva od 1 do n.

---

Primer 9: Provera validnosti unosa lozinke

​Opis zadatka: Napišite program koji od korisnika zahteva da unese lozinku u obliku broja. Ako je lozinka netačna (npr. "1234"), program treba da traži ponovni unos sve dok korisnik ne unese tačnu lozinku. Tačna lozinka je broj "1234".​
Rešenje:

    #include <stdio.h> 

    int lozinka; 

    do { 
      

        printf("Unesite lozinku (broj): "); 
        scanf("%d", &lozinka); 

        if (lozinka != 1234) { 
          

            printf("Pogrešna lozinka. Pokušajte ponovo.\n"); 
          
        }
      
    } while (lozinka != 1234); 

    printf("Lozinka je tačna!\n"); 

    return 0; 
  

Objašnjenje:

• Program koristi do-while petlju da bi omogućio korisniku unos lozinke u obliku broja.
• Ako korisnik unese netačnu lozinku, program traži ponovni unos.
• Kada korisnik unese tačnu lozinku (u ovom slučaju broj "1234"), petlja se završava i ispisuje se poruka o uspešnom unosu lozinke.

​Beskonačne petlje i kako ih izbeći

Šta su beskonačne petlje?

Beskonačne petlje nastaju kada uslov za izlazak iz petlje nikada ne postane false.

Ovo se često događa zbog grešaka u kodu, kao što su:

• Zaboravljanje ažuriranja uslova.
• Pogrešni logički operatori.

Primer beskonačne petlje:c

    while (1) { 
      

        printf("Ovo je beskonačna petlja.\n"); 
      
    }
  

Kako ih izbeći?

1. Uverite se da uslov petlje postaje false:

• U petljama while i do-while, osigurajte da se uslov menja tokom iteracija.

2. Dodajte zaštitne mehanizme:

• Koristite break ako postoji šansa za beskonačnu petlju.

3. Oprezno koristite for petlje:

• Uverite se da su inicijalizacija, uslov, i inkrement/dekrement ispravno napisani.

​

Primer rešenja za izbegavanje beskonačne petlje:

    #include <stdio.h> 
    
    int main() {
      

        int i = 0; 
        
        while (i < 5) { 
          

            printf("%d ", i); 
            i++; 
          
        }
        
        return 0; 
      
    }
  

Kada su beskonačne petlje korisne?

• ​U nekim slučajevima, beskonačne petlje se namerno koriste (npr. server aplikacije).
• U tom slučaju, break ili uslov za izlazak iz petlje treba biti pažljivo implementiran.

Još primera beskonačnih petlji

    #include <stdio.h> 
    
    
    while (1) { 
      

        printf("Ova petlja nikad ne prestaje!\n"); 
      
    }
    
    
    for (int i = 0; ; i++) { 
      

        printf("Iteracija broj: %d\n", i); 
      
    }
    
    
    do { 
      

        printf("Ova petlja se ponavlja zauvek!\n"); 
      
    } while (1);
  

Naredbe break i continue

Upotreba break u ciklusima

Ponekad se ciklus bio beskonačan ili konačan može prekinuti i ranije sa if naredbom i break unutar ciklusa.
Naredba break se koristi za trenutni izlazak iz ciklusa, bez obzira na to da li je uslov ciklusa još uvek ispunjen. Ova naredba se često upotrebljava u kombinaciji sa if naredbom kako bi se prekinuo ciklus kada se ispuni određeni uslov. Može se koristiti u beskonačnim ili konačnim ciklusima da bi se kontrolisao tok izvršenja.

    #include <stdio.h> 
    
    int main() { 
      

        int broj; 
        printf("Unesite brojeve (0 za prekid):\n"); 

        while (1) { 
          

            scanf("%d", &broj); 
            if (broj == 0) { 
              

                break; 
              
            }
            printf("Uneli ste: %d\n", broj); 
          
        }

        printf("Ciklus je prekinut.\n"); 
        return 0; 
      
    }
  

Objašnjenje primera:
​

1. Ciklus while (1) pravi beskonačnu petlju.
2. Svaki broj koji korisnik unese se štampa.
3. Ako korisnik unese 0, if naredba detektuje uslov i break izlazi iz ciklusa.
4. Nakon izlaska iz ciklusa, ispisuje se poruka da je ciklus završen.

Upotreba continue u ciklusima

Naredba continue se koristi u petljama (for, while, ili do-while) da preskoči trenutnu iteraciju i pređe na sledeću. Kada se continue izvrši, kod koji se nalazi ispod nje u toj iteraciji se ne izvršava, već petlja odmah prelazi na sledeći ciklus.
Kada koristiti continue?

• Kada određeni uslov treba da preskoči deo koda u ciklusu.
• Za efikasnije upravljanje iteracijama u složenim petljama.

Primer:

    #include <stdio.h> 
    
    
    for (int i = 1; i <= 10; i++) { 
      

        if (i % 2 == 0) { 
          continue; 
        }
        printf("Neparan broj: %d\n", i); 
      
    }
  

ta se dešava u ovom primeru?

1. Petlja prolazi kroz brojeve od 1 do 10.
2. Kada je broj paran (i % 2 == 0), naredba continue preskače ispis.
3. Na ekranu se prikazuju samo neparni brojevi: 1, 3, 5, 7, 9.

Dodatni resursi

Dodatni resursi za vežbanje petlji u C/C++

• Petlje u C/C++ - primeri
  Detaljni primeri petlji sa objašnjenjima za C i C++.
• Dodatni primeri iz petlji
  Dodatni primeri i zadaci koji pokrivaju razne vrste petlji.
• Petlja.org - Platforma za učenje programiranja
  Platforma koja nudi besplatan kurs i izazove za vežbanje programiranja, uključujući petlje.
• Learn-C.org - Besplatan vodič za učenje C programiranja
  Praktični vodič sa primerima za učenje programiranja u C jeziku.
• LearnCpp.com - Besplatan vodič za učenje C++ programiranja
  Sveobuhvatan vodič za učenje C++ sa posebnim odeljkom o petljama.
• Petlje u jeziku C - Škola koda
  Detaljna objašnjenja kako koristiti petlje u C programskom jeziku.
• Petlje u C++ programskom jeziku - Manuel Radovanović
  Stranica sa objašnjenjima i primerima korišćenja petlji u C++.
• Petlje u C++ (for, while i do while) - YouTube
  Video koji objašnjava različite vrste petlji u C++.

Za dodatna pitanja i objašnjenja, kontaktirajte nas putem formi za kontakt.

---

Prethodno
​|< Grananje u programu u C jeziku

​Sledeće
​Ugnježdene petlje >|

---

Srodni članci

Petlje u c/c++ programskom jeziku-primeri
Petlje u programskom jeziku JAVA
Nizovi-primeri
Fibonačijev niz
Podaci u C/C++ jeziku