OPŠTINSKO TAKMIČENJE IZ INFORMATIKE - 2019
1. Ugao
Sa standardnog ulaza se učitava ugao u stepenima, minutima i sekundama (ugao je manji od 180 stepeni, ali je zadat tako da broj minuta i broj sekundi može biti i veći od 59). Napiši program koji ispisuje ukupan broj sekundi ugla, kao i da li je ugao oštar, prav ili tup.
Ulaz:
23 18 370
Izlaz:
84250 oštar
Ulaz:
90 0 0
Izlaz:
324000 prav
Ulaz:
89 79 3
Izlaz:
325143 tup
Ulaz:
23 18 370
Izlaz:
84250 oštar
Ulaz:
90 0 0
Izlaz:
324000 prav
Ulaz:
89 79 3
Izlaz:
325143 tup
#include < iostream >
using namespace std ;
int main()
{
int stepen,minut,sekund,ukSek,pravSek;
ukSek=stepen*3600+minut*60+stepen;
pravSek=90*3600;
cout << ukSek;
if(ukSek == pravSek){
cout << "prav";
}
else if(ukSek < pravSek){
cout << "ostar";
}
else if(ukSek > pravSek){
cout << "tup";
}
return 0;
}
}
2. Baka
Napiši program koji učitava broj godina bake, tate (njenog sina) i unuke (njegove ćerke) i koji određuje za koliko godina je baka starija od svoje unuke. Brojevi se unose u proizvoljnom redosledu.
Ulaz:
73
42
17
Izlaz:
56
Ulaz:
26
3
49
Izlaz:
46
Ulaz:
73
42
17
Izlaz:
56
Ulaz:
26
3
49
Izlaz:
46
#include < iostream >
using namespace std ;
int najveci(int a,int b,int c)
{
int maxAB=max(a,b);
int maxBC=max(b,c);
return max(maxAB,maxBC);
}
int najmanji(int a,int b,int c)
{
int minAB=min(a,b);
int minBC=min(b,c);
return min(minAB,minBC);
}
int main()
{
int x,y,z,b,t,u;
cin >> x >> y >> z;
b=najveci(x,y,z );
u=najmanji(x,y,z);
cout << b << "," << u << "," << (b-u) << endl;
return 0;
}
3. Vrsta trougla
Napomena: Zadatak sa opštinskog takmičenja 2019. Zadatak za 8. razred. Preuzeto sa: dms.rs/
Napiši program koji na osnovu dužine tri stranice trougla izračunava i ispisuje obim trougla. Ispisati i poruku da li je trougao jednakokraki, jednakostranični ili nejednakostranični.
Ulaz:
17
17
17
Izlaz:
51 jednakostranicni
Ulaz:
12
19
12
Izlaz
43 jednakokraki
Napiši program koji na osnovu dužine tri stranice trougla izračunava i ispisuje obim trougla. Ispisati i poruku da li je trougao jednakokraki, jednakostranični ili nejednakostranični.
Ulaz:
17
17
17
Izlaz:
51 jednakostranicni
Ulaz:
12
19
12
Izlaz
43 jednakokraki
4. Mejlovi
Napomena: Zadatak sa opštinskog takmičenja 2019. Zadatak za 8. razred. Preuzeto sa: dms.rs/
Pera radi u softverskoj kompaniji u Nišu čija je centrala u SAD i poslao je svom šefu n mejlova. Za svaki mejl je poznato vreme (sat i minut) slanja (ujedno i prijema), izraženo u lokalnom, niškom vremenu. Ako njegov šef radi u Njujorku od 9 do 17h, po lokalnom, njujorškom vremenu koje za niškim kasni tačno 6 sati, napiši program koji određuje koliko je mejlova šefu stiglo van njegovog radnog vremena (mejlovi stigli u 9:00 po njujorškom vremenu su unutar, a oni u 17:00 su van radnog vremena).
Ulaz:
7
14 0
22 59
15 0
9 0
19 24
17 0
23 23
Izlaz
3
Pera radi u softverskoj kompaniji u Nišu čija je centrala u SAD i poslao je svom šefu n mejlova. Za svaki mejl je poznato vreme (sat i minut) slanja (ujedno i prijema), izraženo u lokalnom, niškom vremenu. Ako njegov šef radi u Njujorku od 9 do 17h, po lokalnom, njujorškom vremenu koje za niškim kasni tačno 6 sati, napiši program koji određuje koliko je mejlova šefu stiglo van njegovog radnog vremena (mejlovi stigli u 9:00 po njujorškom vremenu su unutar, a oni u 17:00 su van radnog vremena).
Ulaz:
7
14 0
22 59
15 0
9 0
19 24
17 0
23 23
Izlaz
3
#include < iostream >
using namespace std ;
bool proveri(int h,int m,int c)
{
bool r=false;
int h1=h-6;
if(h1 < 0)
if(h1 < 9 || h1 > 17)
{
else if(h1 > 9 && h1 < 17){
else if(h1==9 && m==0){
return r;
}int h1=h-6;
if(h1 < 0)
h1=h1+24;
cout << h1 << ": " << m << endl;if(h1 < 9 || h1 > 17)
{
r=false;
}else if(h1 > 9 && h1 < 17){
r=true;
}else if(h1==9 && m==0){
r=true;
}return r;
int main()
{
int n,m=0;
cin >> n;
int sat, minut;
for(int i=0; i < n; i++){
cout << m << endl;
return 0;
}cin >> n;
int sat, minut;
for(int i=0; i < n; i++){
cin >> sat >> minut;
if(!proveri(sat,minut)){
}if(!proveri(sat,minut)){
m++;
}cout << m << endl;
return 0;
5. Bananice
Napomena: Zadatak sa opštinskog takmičenja 2019. Zadatak za 5. razred. Preuzeto sa: dms.rs/
Jovana ima m novčanica od 50 dinara i dvostruko više novčanica od 20 dinara. Napiši program koji određuje koliko joj novca ostaje kada kupi n čokoladnih bananica od kojih svaka košta 15 dinara (pretpostavi slobodno da Jovana ima dovoljno novca da kupi sve bananice koje želi). Sa ulaza se učitavaju celi brojevi m i n (svaki u posebnom redu, m<100, n<100).
Primer 1
Ulaz:
3
10
Izlaz:
120
Primer 2:
Ulaz:
2
6
Izlaz:
90
Jovana ima m novčanica od 50 dinara i dvostruko više novčanica od 20 dinara. Napiši program koji određuje koliko joj novca ostaje kada kupi n čokoladnih bananica od kojih svaka košta 15 dinara (pretpostavi slobodno da Jovana ima dovoljno novca da kupi sve bananice koje želi). Sa ulaza se učitavaju celi brojevi m i n (svaki u posebnom redu, m<100, n<100).
Primer 1
Ulaz:
3
10
Izlaz:
120
Primer 2:
Ulaz:
2
6
Izlaz:
90
6. Trougao
Napomena: Zadatak sa opštinskog takmičenja 2019. Zadatak za 8. razred. Preuzeto sa: dms.rs/
Trougao ima n vrsta. Prva vrsta sadrži samo element 0. Svaka sledeća vrsta ima dva elementa
više nego prethodna, prvi element svake vrste je za d1 veći od prvog elementa prethodne vrste, dok je u svakoj
vrsti svaki naredni element za d2 veći od prethodnog. Na primer, za d1 = 5, d2 = 2 i n=4 dobijamo sledeći
trougao.
0
5 7 9
10 12 14 16 18
15 17 19 21 23 25 27
Napiši program koji učitava u posebnim redovima prirodne brojeve d1, d2, n i ispisuje zbir svih elemenata
na ivicama trougla. Ograničenja: 1 ≤d1, d2≤10, 2≤n≤1000
Ulaz:
5
2
4
Izlaz:
189
Trougao ima n vrsta. Prva vrsta sadrži samo element 0. Svaka sledeća vrsta ima dva elementa
više nego prethodna, prvi element svake vrste je za d1 veći od prvog elementa prethodne vrste, dok je u svakoj
vrsti svaki naredni element za d2 veći od prethodnog. Na primer, za d1 = 5, d2 = 2 i n=4 dobijamo sledeći
trougao.
0
5 7 9
10 12 14 16 18
15 17 19 21 23 25 27
Napiši program koji učitava u posebnim redovima prirodne brojeve d1, d2, n i ispisuje zbir svih elemenata
na ivicama trougla. Ograničenja: 1 ≤d1, d2≤10, 2≤n≤1000
Ulaz:
5
2
4
Izlaz:
189
7. Broj dana odmerenog treninga
NAPOMENA: Zadatak sa 1. kruga kvalifikacija sezona 2022/23. Zadatak za 7. razred. Preuzeto sa dms.rs/informatika-osnovne-skole/
Potrebno predznanje: Podaci u c++, Operatori u C++, Grananje u programu u C/C++, Petlje, Nizovi u jeziku C/C++
Prilikom pripreme za predstojeća takmičenja, sportista svakog dana meri rezultat koji je postigao. Pošto želi da ravnomerno podiže formu, želi da svaki dan rezultat bude sve bolji (veći broj predstavlja bolji rezultat). Za neki dan treninga ćemo reći da je dobar, ako je rezultat postignut tog dana strogo bolji nego prethodnog, a strogo lošiji nego narednog (da bi bio dobar, za prvi dan je dovoljno da je strogo lošiji od narednog, a za poslednji dan da je strogo bolji od prethodnog).
Napiši program koji izračunava broj dobrih dana.
Ulaz: Sa standardnog ulaza se učitava broj dana n(3 ≤ n ≤ 100) tokom kojih je sportista trenirao, a u
drugom redu rezultati koje je sportista postizao tokom svakog od tih n dana.
Izlaz: Na standardni izlaz ispisati broj dobrih dana.
Primer 1
Ulaz
6
100 120 130 110 140 150
Izlaz
4
Primer 2
Ulaz
6
10 20 30 40 50 60
Izlaz
6
Potrebno predznanje: Podaci u c++, Operatori u C++, Grananje u programu u C/C++, Petlje, Nizovi u jeziku C/C++
Prilikom pripreme za predstojeća takmičenja, sportista svakog dana meri rezultat koji je postigao. Pošto želi da ravnomerno podiže formu, želi da svaki dan rezultat bude sve bolji (veći broj predstavlja bolji rezultat). Za neki dan treninga ćemo reći da je dobar, ako je rezultat postignut tog dana strogo bolji nego prethodnog, a strogo lošiji nego narednog (da bi bio dobar, za prvi dan je dovoljno da je strogo lošiji od narednog, a za poslednji dan da je strogo bolji od prethodnog).
Napiši program koji izračunava broj dobrih dana.
Ulaz: Sa standardnog ulaza se učitava broj dana n(3 ≤ n ≤ 100) tokom kojih je sportista trenirao, a u
drugom redu rezultati koje je sportista postizao tokom svakog od tih n dana.
Izlaz: Na standardni izlaz ispisati broj dobrih dana.
Primer 1
Ulaz
6
100 120 130 110 140 150
Izlaz
4
Primer 2
Ulaz
6
10 20 30 40 50 60
Izlaz
6
8. Majstor
NAPOMENA: Zadatak sa 1. kruga kvalifikacija sezona 2022/23. Zadatak za 6. razred. Preuzeto sa dms.rs/informatika-osnovne-skole/
Potrebno predznanje: Podaci u c++, Operatori u C++, Grananje u programu u C/C++, Petlje, Nizovi u jeziku C/C++
Nakon izvođenja radova majstor Peri je vraćeno n kutija sa šrafovima. Kutije su korišćene i mogu sadržati različite brojeve šrafova. Majstor Pera hoće da koristi dve kutije sa najmanjim brojem šrafova. Pomozite majstor Peri da izračuna koliko ukupno šrafova ima u tako izabrane dve kutije.
Ulaz
U prvoj liniji standardnog ulaza unosi se ukupan broj kutija n ( 2 ≤ n ≤ 30). Zatim se u narednih n linija unose brojevi šrafova u kutijama k i (1≤k i ≤100), redom.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati ceo broj koji predstavlja zbir šrafova u dve kutije sa najmanje šrafova.
Primer 1
Ulaz
5
45
32
9
15
67
Izlaz
24
Primer 2
Ulaz
7
764
455
721
231
138
97
333
Izlaz
235
Primer 3
Ulaz
5
28
14
30
15
14
Izlaz
28
Potrebno predznanje: Podaci u c++, Operatori u C++, Grananje u programu u C/C++, Petlje, Nizovi u jeziku C/C++
Nakon izvođenja radova majstor Peri je vraćeno n kutija sa šrafovima. Kutije su korišćene i mogu sadržati različite brojeve šrafova. Majstor Pera hoće da koristi dve kutije sa najmanjim brojem šrafova. Pomozite majstor Peri da izračuna koliko ukupno šrafova ima u tako izabrane dve kutije.
Ulaz
U prvoj liniji standardnog ulaza unosi se ukupan broj kutija n ( 2 ≤ n ≤ 30). Zatim se u narednih n linija unose brojevi šrafova u kutijama k i (1≤k i ≤100), redom.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati ceo broj koji predstavlja zbir šrafova u dve kutije sa najmanje šrafova.
Primer 1
Ulaz
5
45
32
9
15
67
Izlaz
24
Primer 2
Ulaz
7
764
455
721
231
138
97
333
Izlaz
235
Primer 3
Ulaz
5
28
14
30
15
14
Izlaz
28
9. Dani
Lidija je za svaku peticu koju je dobila tokom jednog polugodišta zapisala ime radnog dan u kome je tu peticu dobila. Napiši program koji određuje koji joj je bio najsrećniji dan tokom tog polugodišta (pretpostavi slobodno da je dobijala različit broj ocena za svaki od 5 radnih dana).
Učitava se broj petica n < 100 koje je dobila i zatim oznake dana pon, uto, sre, cet, pet, u kojima je te petice dobijala svaka u posebnom redu.
Ulaz:
8
pon
sre
cet
pon
pon
pet
cet
sre
Izlaz:
pon
Učitava se broj petica n < 100 koje je dobila i zatim oznake dana pon, uto, sre, cet, pet, u kojima je te petice dobijala svaka u posebnom redu.
Ulaz:
8
pon
sre
cet
pon
pon
pet
cet
sre
Izlaz:
pon
Opštinska takmičenja - kombinovano
10. Prelaz preko mosta
Napomena: Opštinsko takmičenje iz 2009. Zadatak za 5, 6, 7 i 8 razred. dms.rs/informatika-osnovne-skole/
Potrebno predznanje: operatori, selekcije
U jednom od zadataka na takmičenju, mladi izviđači treba da za što kraće vreme pređu stazu na kojoj se nalazi pokretni most.
Takmičaru jedne ekipe od polazne tačke do mosta treba T sekundi. Tačno P sekundi nakon što može da pođe sa polazne
tačke (tj. od početka merenja) most počne da se podiže. Od trenutka podizanja pa do spuštanja protiče N sekundi i prelaz
preko mosta za to vreme nije moguć. Nakon toga mpost ostaje spušten. Takmičari za čekanje kod mosta na prelaz dobijaju
negativne poene i zato je ovaj takmičar rešio da tačno odredi kada treba da pođe da bi preko mosta prešao bez zaustavljnja.
Napisati program koji učitava vremena T, P i N, i određuje nakon koliko sekundi, od početka merenja vremena, takmičar treba da
krene da bi najbrže prešao most, bez zaustavljanja.
Primer:
Ulaz:
T = 15 P = 20 N = 25
Izlaz: 0
Ulaz:
T = 15 P = 10 N = 12
Izlaz:
7
Potrebno predznanje: operatori, selekcije
U jednom od zadataka na takmičenju, mladi izviđači treba da za što kraće vreme pređu stazu na kojoj se nalazi pokretni most.
Takmičaru jedne ekipe od polazne tačke do mosta treba T sekundi. Tačno P sekundi nakon što može da pođe sa polazne
tačke (tj. od početka merenja) most počne da se podiže. Od trenutka podizanja pa do spuštanja protiče N sekundi i prelaz
preko mosta za to vreme nije moguć. Nakon toga mpost ostaje spušten. Takmičari za čekanje kod mosta na prelaz dobijaju
negativne poene i zato je ovaj takmičar rešio da tačno odredi kada treba da pođe da bi preko mosta prešao bez zaustavljnja.
Napisati program koji učitava vremena T, P i N, i određuje nakon koliko sekundi, od početka merenja vremena, takmičar treba da
krene da bi najbrže prešao most, bez zaustavljanja.
Primer:
Ulaz:
T = 15 P = 20 N = 25
Izlaz: 0
Ulaz:
T = 15 P = 10 N = 12
Izlaz:
7
11. Blokovi boje
Napomena: Opštinsko takmičenje iz 2009. Zadatak za 5, 6, 7 i 8 razred. dms.rs/informatika-osnovne-skole/
Potrebno predznanje: Podaci u c++, Operatori u C++, Grananje u programu u C/C++, Petlje
Potrebno predznanje: Podaci u c++, Operatori u C++, Grananje u programu u C/C++, Petlje
Jedna od igara je igra pogađanja. Ekipa ima zadatak da se rasporedi na obojene blokove i da unapred pogodi boju bloka na koji će stati poslednji takmičar iz ekipe. Takmičari na blokove staju, počevši od prvog, jedan za drugim ne pstavljajući prazne blokove između. Blokovi su poređeni tako da se na početku nalazi Z blokova žute boje, zatim N blokova narandžaste boje i potom C blokova crvene boje. Nakon toga se ova šema ponavlja.
Kada se takmičari poređaju na blokpve i ako ekipa dobro pogodi boju bloka, tada ako je poslednji takmičar stao na blok narančaste boje ekipa dobija 10 poena, ako je stao na blok crvene boje 7 poena, a ako je stao na blok žute boje 2 poena. Napisati program u kome se unose vrednosti Z, N, C i broj takmičara K u ekipi, a program ispisuje koliko je poena ta ekipa zaradila ako je pogodila boju.
Kada se takmičari poređaju na blokpve i ako ekipa dobro pogodi boju bloka, tada ako je poslednji takmičar stao na blok narančaste boje ekipa dobija 10 poena, ako je stao na blok crvene boje 7 poena, a ako je stao na blok žute boje 2 poena. Napisati program u kome se unose vrednosti Z, N, C i broj takmičara K u ekipi, a program ispisuje koliko je poena ta ekipa zaradila ako je pogodila boju.
|
Primer:
Ulaz: Z = 7 N = 4 C = 5 K = 25 Izlaz: 10 |
Slika 1: Blokovi boje- Zadatak sa opštinskog takmičenja iz 2009 godine
|
Opštinsko takmičenje 2023-2024
Napomena: Zadaci su preuzeti sa sajta: takprog.petlja.org/osnovnaskola/posts/30
Da bi ste testirali primere ulogujte se na pomenuti sajt.
Da bi ste testirali primere ulogujte se na pomenuti sajt.
12. Obim Paralelograma
Napomena: Zadatak za 7. razred. Potrebna znanja: Podaci, Operatori
Ako je poznat obim paralelograma O i to da je jedna stranica za d duža od druge, napiši program koji određuje dužine stranica ovog paralelograma.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se unosi ceo broj O (između 1 i 200), a zatim ceo broj d (između 1 i 100). Brojevi
O i d su u svakom testu takvi da su tražene dužine stranica celi brojevi.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati u istom redu dva cela broja razdvojena jednim razmakom.
Ti brojevi treba da budu redom celobrojne dužine stranica a i b, tako da je a≤b.
Primer 1
Ulaz
46
3
Izlaz
10 13
Objašnjenje
Stranica b=13 je zaista za 3 duža od stranice a=10, a obim je 2(a+b)=2(10+13)=2*23=46.
Primer 2
Ulaz
102
1
Izlaz
25 26
Ako je poznat obim paralelograma O i to da je jedna stranica za d duža od druge, napiši program koji određuje dužine stranica ovog paralelograma.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se unosi ceo broj O (između 1 i 200), a zatim ceo broj d (između 1 i 100). Brojevi
O i d su u svakom testu takvi da su tražene dužine stranica celi brojevi.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati u istom redu dva cela broja razdvojena jednim razmakom.
Ti brojevi treba da budu redom celobrojne dužine stranica a i b, tako da je a≤b.
Primer 1
Ulaz
46
3
Izlaz
10 13
Objašnjenje
Stranica b=13 je zaista za 3 duža od stranice a=10, a obim je 2(a+b)=2(10+13)=2*23=46.
Primer 2
Ulaz
102
1
Izlaz
25 26
13. Adrese i blokovi
Napomena: Zadatak za 7. razred. Potrebna znanja: Podaci, Operatori, Grananje u programu, logički podaci, string
Sa obe strane Glavnog bulevara nalaze se blokovi zgrada. Svaki blok je sa jedne strane bulevara. Zgrade sa parnim brojevima nalaze se sa desne, a zgrade sa neparnim brojevima sa leve strane bulevara. Brojevi zgrada koje se nalaze u istom bloku su iste parnosti i počinju istom cifrom stotina (prethodne cifre su im takođe jednake, ako postoje). Brojevi zgrada u uzastopnim blokovima pripadaju uzastopnim stotinama (izuzetak su brojevi deljivi sa 100, vidi intervale u objašnjenjima).
|| || || ||
|| || || ||
1-99 || 101-199 || 201-299 || ... ||
|| || || ||
---> ======= Glavni bulevar ========= Glavni bulevar ========= ...
|| || || ||
2-98 || 100-198 || 200-298 || ... ||
|| || || ||
|| || || ||
Ako je potrebno stići sa jedne date adrese na drugu adresu u Glavnom bulevaru, odrediti da li se ciljna adresa u odnosu na polaznu nalazi u istoj zgradi, u istom bloku, bloku preko puta, prethodnom bloku, sledećem bloku, prethodnom bloku preko puta, sledećem bloku preko puta, ili nekom drugom bloku.
Ulaz
U svakom od dva reda standardnog ulaza nalazi se po jedan jedan prirodan broj, ne veći od 100000. Prvi broj je broj zgrade iz koje se polazi, a drugi je broj ciljne zgrade.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati jedan od sledećih tekstova: ista zgrada, isti blok, sledeci blok, prethodni blok, preko puta, sledeci blok preko puta, prethodni blok preko puta ili daleko.
Savet: da bi se izbegle greške u kucanju, najbolje je da se ovi tekstovi kopiraju u program.
Primer 1
Ulaz
123
147
Izlaz
isti blok
Objašnjenje
Oba broja su neparna, pa su zgrade sa iste strane bulevara. Pri tome oba broja pripadaju intervalu
[100,199], pa se zgrade nalaze u istom bloku.
Primer 2
Ulaz
158
249
Izlaz
sledeci blok preko puta
Objašnjenje
Brojevi su različite parnosti, pa se zgrade nalaze sa različitih strana bulevara, tj. ciljna zgrada je u nekom bloku preko puta. Pošto broj polazne zgrade pripada intervalu
[100,199], a broj ciljne zgrade intervalu [200,299], ciljna zgrada je u sledećem bloku preko puta.
Sa obe strane Glavnog bulevara nalaze se blokovi zgrada. Svaki blok je sa jedne strane bulevara. Zgrade sa parnim brojevima nalaze se sa desne, a zgrade sa neparnim brojevima sa leve strane bulevara. Brojevi zgrada koje se nalaze u istom bloku su iste parnosti i počinju istom cifrom stotina (prethodne cifre su im takođe jednake, ako postoje). Brojevi zgrada u uzastopnim blokovima pripadaju uzastopnim stotinama (izuzetak su brojevi deljivi sa 100, vidi intervale u objašnjenjima).
|| || || ||
|| || || ||
1-99 || 101-199 || 201-299 || ... ||
|| || || ||
---> ======= Glavni bulevar ========= Glavni bulevar ========= ...
|| || || ||
2-98 || 100-198 || 200-298 || ... ||
|| || || ||
|| || || ||
Ako je potrebno stići sa jedne date adrese na drugu adresu u Glavnom bulevaru, odrediti da li se ciljna adresa u odnosu na polaznu nalazi u istoj zgradi, u istom bloku, bloku preko puta, prethodnom bloku, sledećem bloku, prethodnom bloku preko puta, sledećem bloku preko puta, ili nekom drugom bloku.
Ulaz
U svakom od dva reda standardnog ulaza nalazi se po jedan jedan prirodan broj, ne veći od 100000. Prvi broj je broj zgrade iz koje se polazi, a drugi je broj ciljne zgrade.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati jedan od sledećih tekstova: ista zgrada, isti blok, sledeci blok, prethodni blok, preko puta, sledeci blok preko puta, prethodni blok preko puta ili daleko.
Savet: da bi se izbegle greške u kucanju, najbolje je da se ovi tekstovi kopiraju u program.
Primer 1
Ulaz
123
147
Izlaz
isti blok
Objašnjenje
Oba broja su neparna, pa su zgrade sa iste strane bulevara. Pri tome oba broja pripadaju intervalu
[100,199], pa se zgrade nalaze u istom bloku.
Primer 2
Ulaz
158
249
Izlaz
sledeci blok preko puta
Objašnjenje
Brojevi su različite parnosti, pa se zgrade nalaze sa različitih strana bulevara, tj. ciljna zgrada je u nekom bloku preko puta. Pošto broj polazne zgrade pripada intervalu
[100,199], a broj ciljne zgrade intervalu [200,299], ciljna zgrada je u sledećem bloku preko puta.
14. Slepo kucanje
Napomena: Zadatak za 7. razred. Potrebna znanja: Podaci, Operatori, Grananje u programu, logički podaci, string, petlje
Nastavnica informatike uči decu slepo kucanje. Za zada su obradili samo slova u osnovnom redu (a, s, d, f, g, h, j, k, l). Napiši program koji pomaže nastavnici da sa spiska reči odabere one reči, koje može da uvrsti u vežbanje tj. da odabere reči koje se sastoje samo od slova iz osnovnog reda.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se učitava broj n (1≤n≤100), a zatim n reči, od kojih svaka sadrži najviše 10 slova (svaka je u posebnom redu).
Izlaz
Na standardni izlaz u jednom redu ispisati ukupan broj reči koje se sastoje od slova iz osnovog reda, kao i njihov ukupan broj slova (to je broj slova koje đaci treba da otkucaju u celom vežbanju). Brojeve razdvojiti jednim razmakom.
Primer 1
Ulaz
4
alfa
lisa
kajak
beta
Izlaz
2 9
Objašnjenje
Reči koje se sastoje samo od slova iz osnovnog reda su alfa i kajak i njihov ukupan broj slova je 4+5=9.
Primer 2
Ulaz
3
grad
gama
delta
Izlaz
0 0
Objašnjenje
Nijedna od ovih reči ne može da se uvrsti u vežbanje, pa je i broj reči i broj slova u njima jednak 0.
Nastavnica informatike uči decu slepo kucanje. Za zada su obradili samo slova u osnovnom redu (a, s, d, f, g, h, j, k, l). Napiši program koji pomaže nastavnici da sa spiska reči odabere one reči, koje može da uvrsti u vežbanje tj. da odabere reči koje se sastoje samo od slova iz osnovnog reda.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se učitava broj n (1≤n≤100), a zatim n reči, od kojih svaka sadrži najviše 10 slova (svaka je u posebnom redu).
Izlaz
Na standardni izlaz u jednom redu ispisati ukupan broj reči koje se sastoje od slova iz osnovog reda, kao i njihov ukupan broj slova (to je broj slova koje đaci treba da otkucaju u celom vežbanju). Brojeve razdvojiti jednim razmakom.
Primer 1
Ulaz
4
alfa
lisa
kajak
beta
Izlaz
2 9
Objašnjenje
Reči koje se sastoje samo od slova iz osnovnog reda su alfa i kajak i njihov ukupan broj slova je 4+5=9.
Primer 2
Ulaz
3
grad
gama
delta
Izlaz
0 0
Objašnjenje
Nijedna od ovih reči ne može da se uvrsti u vežbanje, pa je i broj reči i broj slova u njima jednak 0.
15. Odbojkaški meč
Napomena: Zadatak za 7. razred. Potrebna znanja: Podaci, Operatori, Grananje u programu, logički podaci, string,char, petlje
Napiši program koji na osnovu spiska dobijenih poena od početka odbojkaškog meča određuje trenutni rezultat.
Odbojkaški meč se igra dok jedan tim ne osvoji tri seta. Set osvaja prvi tim koji osvoji 25 ili više poena, sa razlikom najmanje 2. Dakle, tim može da osvoji set rezultatom 25:0, 25:1, ... ili rezultatom 25:23. Rezultat 25:24 ne označava kraj seta jer razlika u poenima nije barem 2. U tom slučaju se igra nastavlja dok jedan od timova ne napravi razliku u poenima od najmanje 2 (dakle 26:24, 27:25, 28:26 ...).
Ukoliko dođe do 2:2 u setovima, poslednji set se ne igra do 25 nego do 15 uz ostala pravila koja ostaju ista (mora da se napravi najmanje 2 razlike). Kada jedan tim osvoji set, od sledećeg poena se počinje novi set u kome oba tima imaju 0 poena na početku.
Kako se može doći do rezultata 25:24? Ovo se može desiti ukoliko u jednom trenutku oba tima imaju po 24 poena, tada će naredni osvojen poen dovesti do 25:24 ili 24:25, ali to neće završiti set.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se učitava niska karaktera A ili B koji redom označavaju da li je poen dobio tim A ili tim B. Garantovano je da su ulazni podaci mogući, odnosno da ako neko slovo označava poen kojim se završava meč, onda iza njega nema više slova na ulazu. Ulazna niska sadrži najmanje jedan, a najviše 500 karaktera.
Izlaz
U prvom redu standardnog ulaza ispisati rezultat u setovima, u drugom rezultat u poenima u tekućem setu (u svakom redu prvo ispisati rezultat tima A, zatim dvotačku i na kraju rezultat tima B). Ukoliko je meč završen ispisati samo rezultat u setovima, bez rezultata u poenima.
Primer 1
Ulaz
AABABAABBBAAAABABBAABABAAAABBAAABABABABABABBABBA
Izlaz
1:0
2:4
Objašnjenje
Tim A osvaja prvi set rezultatom 25:17 (set se završio u trenutku kada je tim A osvojio svoj 25. poen), a u drugom setu vodi tim B rezultatom 2:4.
Primer 2
Ulaz
BABABABABABABABABBBABABABAAABABABABABABABABABABABABAABBABABBAAAAABBABBBAABBABABAAABABABABBBAABAAABBBBBBBAAABABBAA
Izlaz
0:1
27:26
Objašnjenje
Prvi set osvaja tim B rezultatom 29:31. Set se nije završio ranije jer nijedan tim nije uspeo da napravi razliku od najmanje 2 poena, a da je pritom osvojio bar 25 poena. U drugom setu je trenutno rezultat 27:26 i set nije gotov jer još niko nije napravio razliku od 2 poena, a da pritom ima bar 25 poena (iako su timovi tokom samog seta vodili za više od 2, nisu tada imali barem 25 poena).
Primer 3
Ulaz
BABABABABABABABABBBABABABAAABABABABABABABABABABABABAABBABABBAAAAABBABBBAABBABABAAABABABABBBAABAAABBBBBBBAAABABBAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAABBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBABABABABABABABABABABBBBABB
Izlaz
2:3
Objašnjenje
Prvi set osvaja tim B rezultatom 29:31. Drugi set osvaja tim A rezultatom 28:26. Treći set osvaja tim A rezultatom 25:0, a četvrti tim B rezultatom 0:25. Peti set osvaja tim B rezultatom 11:15. Pošto je meč gotov, ne ispisujemo poene već samo setove.
Napiši program koji na osnovu spiska dobijenih poena od početka odbojkaškog meča određuje trenutni rezultat.
Odbojkaški meč se igra dok jedan tim ne osvoji tri seta. Set osvaja prvi tim koji osvoji 25 ili više poena, sa razlikom najmanje 2. Dakle, tim može da osvoji set rezultatom 25:0, 25:1, ... ili rezultatom 25:23. Rezultat 25:24 ne označava kraj seta jer razlika u poenima nije barem 2. U tom slučaju se igra nastavlja dok jedan od timova ne napravi razliku u poenima od najmanje 2 (dakle 26:24, 27:25, 28:26 ...).
Ukoliko dođe do 2:2 u setovima, poslednji set se ne igra do 25 nego do 15 uz ostala pravila koja ostaju ista (mora da se napravi najmanje 2 razlike). Kada jedan tim osvoji set, od sledećeg poena se počinje novi set u kome oba tima imaju 0 poena na početku.
Kako se može doći do rezultata 25:24? Ovo se može desiti ukoliko u jednom trenutku oba tima imaju po 24 poena, tada će naredni osvojen poen dovesti do 25:24 ili 24:25, ali to neće završiti set.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se učitava niska karaktera A ili B koji redom označavaju da li je poen dobio tim A ili tim B. Garantovano je da su ulazni podaci mogući, odnosno da ako neko slovo označava poen kojim se završava meč, onda iza njega nema više slova na ulazu. Ulazna niska sadrži najmanje jedan, a najviše 500 karaktera.
Izlaz
U prvom redu standardnog ulaza ispisati rezultat u setovima, u drugom rezultat u poenima u tekućem setu (u svakom redu prvo ispisati rezultat tima A, zatim dvotačku i na kraju rezultat tima B). Ukoliko je meč završen ispisati samo rezultat u setovima, bez rezultata u poenima.
Primer 1
Ulaz
AABABAABBBAAAABABBAABABAAAABBAAABABABABABABBABBA
Izlaz
1:0
2:4
Objašnjenje
Tim A osvaja prvi set rezultatom 25:17 (set se završio u trenutku kada je tim A osvojio svoj 25. poen), a u drugom setu vodi tim B rezultatom 2:4.
Primer 2
Ulaz
BABABABABABABABABBBABABABAAABABABABABABABABABABABABAABBABABBAAAAABBABBBAABBABABAAABABABABBBAABAAABBBBBBBAAABABBAA
Izlaz
0:1
27:26
Objašnjenje
Prvi set osvaja tim B rezultatom 29:31. Set se nije završio ranije jer nijedan tim nije uspeo da napravi razliku od najmanje 2 poena, a da je pritom osvojio bar 25 poena. U drugom setu je trenutno rezultat 27:26 i set nije gotov jer još niko nije napravio razliku od 2 poena, a da pritom ima bar 25 poena (iako su timovi tokom samog seta vodili za više od 2, nisu tada imali barem 25 poena).
Primer 3
Ulaz
BABABABABABABABABBBABABABAAABABABABABABABABABABABABAABBABABBAAAAABBABBBAABBABABAAABABABABBBAABAAABBBBBBBAAABABBAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAABBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBABABABABABABABABABABBBBABB
Izlaz
2:3
Objašnjenje
Prvi set osvaja tim B rezultatom 29:31. Drugi set osvaja tim A rezultatom 28:26. Treći set osvaja tim A rezultatom 25:0, a četvrti tim B rezultatom 0:25. Peti set osvaja tim B rezultatom 11:15. Pošto je meč gotov, ne ispisujemo poene već samo setove.
16. Bejzbol
Bejzbol je veoma popularan sport u SAD. Džek je tri puta udario lopticu i izmereno je koliko je ona odletala i to u merama koje se koriste u SAD (jardi, stope, inči). Nas zanima koliki je najdalji hitac od ta tri, ali u merama koje mi razumemo (metri i centimetri). Napiši program koji nam pomaže da to odredimo.
Napomena: Jedan inč ima 2,54 centimetra. Jedna stopa ima 12 inča, a jedan jard ima 3 stope.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se unose dužine tri hica. Za svaki hitac je dat ceo broj jardi, stopa i inča. Brojevi su u istom redu, razdvojeni razmakom.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati dva cela broja razdvojena jednim razmakom, broj metara i centimetara najdaljeg hica, pri čemu je broj centimetara zaokrugljen na najbliži ceo broj (koji će u svim primerima biti jednoznačan).
Primer 1
Ulaz
18 2 7
18 1 7
14 0 9
Izlaz
17 25
Objašnjenje
Najduži hitac je onaj od 18 jardi, 2 stope i 7 inča, što je 1724,66 centimetara. Zaokrugljivanjem na najbliži ceo broj dobija se 1725 centimetara, što je 17 metara i 25 centimetara.
Primer 2
Ulaz
21 1 7
18 0 3
24 2 11
Izlaz
22 83
Objašnjenje
Najduži hitac je onaj od 24 jarda, 2 stope i 11 inča, što je 2283,46 centimetara. Zaokrugljivanjem na najbliži ceo broj dobija se 2283 centimetra, što je 22 metra i 83 centimetra.
Napomena: Jedan inč ima 2,54 centimetra. Jedna stopa ima 12 inča, a jedan jard ima 3 stope.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se unose dužine tri hica. Za svaki hitac je dat ceo broj jardi, stopa i inča. Brojevi su u istom redu, razdvojeni razmakom.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati dva cela broja razdvojena jednim razmakom, broj metara i centimetara najdaljeg hica, pri čemu je broj centimetara zaokrugljen na najbliži ceo broj (koji će u svim primerima biti jednoznačan).
Primer 1
Ulaz
18 2 7
18 1 7
14 0 9
Izlaz
17 25
Objašnjenje
Najduži hitac je onaj od 18 jardi, 2 stope i 7 inča, što je 1724,66 centimetara. Zaokrugljivanjem na najbliži ceo broj dobija se 1725 centimetara, što je 17 metara i 25 centimetara.
Primer 2
Ulaz
21 1 7
18 0 3
24 2 11
Izlaz
22 83
Objašnjenje
Najduži hitac je onaj od 24 jarda, 2 stope i 11 inča, što je 2283,46 centimetara. Zaokrugljivanjem na najbliži ceo broj dobija se 2283 centimetra, što je 22 metra i 83 centimetra.
17. Godišnje doba
Reći ćemo da proleće počinje 20. marta (uključujući i taj dan) i traje do 21. juna (bez tog dana). Leto počinje 21. juna (uključujući taj dan) i traje do 23. septembra (bez tog dana). Jesen počinje 23. septembra (uključujući i taj dan) i traje do 21. decembra (bez tog dana). Ostalih dana je zima. Napiši program koji na osnovu unetog datuma određuje godišnje doba.
Ulaz
Sa standardnog ulaza se unosi dan, a zatim i mesec (svaki broj u posebnom redu). Broj 1 označava januar, 2 februar, 3 mart itd. Smatrati da je uneti datum ispravan.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati slovo p (proleće), l (leto), j (jesen) ili z (zima).
Primer 1
Ulaz
1
2
Izlaz
z
Objašnjenje
Unet je prvi februar i on je tokom zime.
Primer 2
Ulaz
20
3
Izlaz
p
Objašnjenje
Unet je 20. mart i smatramo da je on prvi dan proleća.
Primer 3
Ulaz
19
3
Izlaz
z
Primer 4
Ulaz
21
6
Izlaz
l
Ulaz
Sa standardnog ulaza se unosi dan, a zatim i mesec (svaki broj u posebnom redu). Broj 1 označava januar, 2 februar, 3 mart itd. Smatrati da je uneti datum ispravan.
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati slovo p (proleće), l (leto), j (jesen) ili z (zima).
Primer 1
Ulaz
1
2
Izlaz
z
Objašnjenje
Unet je prvi februar i on je tokom zime.
Primer 2
Ulaz
20
3
Izlaz
p
Objašnjenje
Unet je 20. mart i smatramo da je on prvi dan proleća.
Primer 3
Ulaz
19
3
Izlaz
z
Primer 4
Ulaz
21
6
Izlaz
l
18. Par nepar - u krug
Za dati prirodan broj n ispisati sve nizove brojeva dužine 2n koji ispunjavaju sledeća tri uslova:
Na primer, za n=3 jedan takav niz je 3,5,1,2,4,6. Zaista, u njemu se svaki broj od 1 do 2n=6 javlja tačno jednom, prvo idu neparni brojevi 3,5,1, a zatim parni 2,4,6, deo 3,5,1 se dobija rotiranjem niza 1,3,5 za jednu poziciju (prvi element niza 1,3,5 je prebačen na kraj), a deo 2,4,6 rotiranjem niza 2,4,6 za nula pozicija.
Ulaz
Sa stadardnog ulaza se učitava broj n (1≤n≤100).
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati sve tražene nizove. Nizovi treba da budu poređani leksikografski (kako je prikazano u primerima): kada se uporede bilo koja dva ispisana niza, vrednost prvog elementa koji im je različit mora biti manja u onom nizu koji je ranije ispisan.
Primer 1
Ulaz
2
Izlaz
1 3 2 4
1 3 4 2
3 1 2 4
3 1 4 2
Primer 2
Ulaz
3
Izlaz
1 3 5 2 4 6
1 3 5 4 6 2
1 3 5 6 2 4
3 5 1 2 4 6
3 5 1 4 6 2
3 5 1 6 2 4
5 1 3 2 4 6
5 1 3 4 6 2
5 1 3 6 2 4
- sadrže svaki broj od 1 do 2n tačno jednom;
- u nizu se prvo nalaze neparni, a zatim parni brojevi;
Na primer, za n=3 jedan takav niz je 3,5,1,2,4,6. Zaista, u njemu se svaki broj od 1 do 2n=6 javlja tačno jednom, prvo idu neparni brojevi 3,5,1, a zatim parni 2,4,6, deo 3,5,1 se dobija rotiranjem niza 1,3,5 za jednu poziciju (prvi element niza 1,3,5 je prebačen na kraj), a deo 2,4,6 rotiranjem niza 2,4,6 za nula pozicija.
Ulaz
Sa stadardnog ulaza se učitava broj n (1≤n≤100).
Izlaz
Na standardni izlaz ispisati sve tražene nizove. Nizovi treba da budu poređani leksikografski (kako je prikazano u primerima): kada se uporede bilo koja dva ispisana niza, vrednost prvog elementa koji im je različit mora biti manja u onom nizu koji je ranije ispisan.
Primer 1
Ulaz
2
Izlaz
1 3 2 4
1 3 4 2
3 1 2 4
3 1 4 2
Primer 2
Ulaz
3
Izlaz
1 3 5 2 4 6
1 3 5 4 6 2
1 3 5 6 2 4
3 5 1 2 4 6
3 5 1 4 6 2
3 5 1 6 2 4
5 1 3 2 4 6
5 1 3 4 6 2
5 1 3 6 2 4
|
Sledeće
Okružna takmičenja >| |