O programskom jeziku C
C je opšti programski jezik koji se koristi za širok spektar aplikacija iz operativnih sistema kao što su Windows i iOS za softver koji se koristi za kreiranje 3D filmova.
C programiranje je vrlo efikasano. To je glavni razlog zbog koga je veoma popularan uprkos tome što ima više od 40 godina. Standardni C programi su prenosivi. Izvorni kod napisan u jednom sistemu radi u drugom operativnom sistemu bez ikakve promjene. Kao što je rečeno, dobar je jezik za početak učenja programa.
C programiranje je vrlo efikasano. To je glavni razlog zbog koga je veoma popularan uprkos tome što ima više od 40 godina. Standardni C programi su prenosivi. Izvorni kod napisan u jednom sistemu radi u drugom operativnom sistemu bez ikakve promjene. Kao što je rečeno, dobar je jezik za početak učenja programa.
C je za opštu namenu, jezik visokog nivoa koji je originalno razvio Dennis M. Ritchie za razvoj UNIX operativnog sistema u Bell Labs-u. C je prvobitno prvi put implementiran na računaru DEC PDP-11 1972. godine.
Zašto koristiti C?
C se inicijalno koristio za rad na razvoju sistema, posebno za programe koji čine operativni sistem. C je usvojen kao jezik za razvoj sistema jer proizvodi kod koji pokreće gotovo brže kao kod napisan u asembleru. Neki primjeri korištenja C mogu biti -
- Operativni sistemi
- Programski prevodioci
- Asembleri
- Uređivači teksta
- Mrežni drajveri
- Savremeni programi
- Baze podataka
Gde se programski jezik C koristi danas
C jezik je i dalje široko korišćen u mnogim područjima softverskog razvoja zbog svoje efikasnosti, niskog nivoa apstrakcije i bliskosti hardveru. Evo nekoliko ključnih područja gde se C danas koristi:
1. Operativni sistemi:
- Mnogi operativni sistemi, uključujući Unix, Linux i delovi Windowsa, napisani su u C. Jezgro (kernel) Linuxa je, na primer, većinom napisano u C.
2. Embedded sistemi:
- C je dominantan u razvoju firmware-a i softvera za ugrađene sisteme (embedded systems), kao što su mikrokontroleri, senzori i razna industrijska i potrošačka elektronika.
3. Sistemski softver:
- Kompajleri, interpreteri, asembleri, pa čak i neki delovi runtime okruženja drugih programskih jezika često su implementirani u C zbog njegove efikasnosti i kontrole nad hardverom.
4. Razvoj baza podataka:
- Mnoge baze podataka, kao što su MySQL i PostgreSQL, napisane su u C, što im omogućava visok stepen performansi i optimizacije.
5. Računarske igre i grafika:
- C se koristi u razvoju igara i grafičkih motora (engines), gde je brzina ključna. Mnogi popularni grafički motori kao što su Unity (koristi C++) i Unreal Engine (koristi C++) imaju komponente napisane u C.
6. Mrežni protokoli i sigurnost:
- Mnogi mrežni protokoli i sigurnosni alati implementirani su u C zbog potrebe za visokim performansama i direktnim pristupom memoriji i mrežnim uređajima.
7. Visoko-performantni računari (HPC):
- C se koristi u naučnim istraživanjima i numeričkom računarstvu, gde su potrebne brze i efikasne implementacije algoritama.
8. Razvoj vozača (drivers):
- Drajveri za hardver (hardware drivers) često su napisani u C jer zahtevaju direktan pristup hardverskim resursima i efikasno upravljanje memorijom.
9. Portabilnost:
- Programi napisani u C mogu se relativno lako portovati između različitih platformi, što je korisno za razvoj softvera koji treba da radi na različitim vrstama hardvera.
Iako su noviji jezici kao što su Python, Java i C++ preuzeli mnoge oblasti u softverskom razvoju, C ostaje ključan za situacije gde su performanse, kontrola nad hardverom i efikasnost od suštinskog značaja.
1. Operativni sistemi:
- Mnogi operativni sistemi, uključujući Unix, Linux i delovi Windowsa, napisani su u C. Jezgro (kernel) Linuxa je, na primer, većinom napisano u C.
2. Embedded sistemi:
- C je dominantan u razvoju firmware-a i softvera za ugrađene sisteme (embedded systems), kao što su mikrokontroleri, senzori i razna industrijska i potrošačka elektronika.
3. Sistemski softver:
- Kompajleri, interpreteri, asembleri, pa čak i neki delovi runtime okruženja drugih programskih jezika često su implementirani u C zbog njegove efikasnosti i kontrole nad hardverom.
4. Razvoj baza podataka:
- Mnoge baze podataka, kao što su MySQL i PostgreSQL, napisane su u C, što im omogućava visok stepen performansi i optimizacije.
5. Računarske igre i grafika:
- C se koristi u razvoju igara i grafičkih motora (engines), gde je brzina ključna. Mnogi popularni grafički motori kao što su Unity (koristi C++) i Unreal Engine (koristi C++) imaju komponente napisane u C.
6. Mrežni protokoli i sigurnost:
- Mnogi mrežni protokoli i sigurnosni alati implementirani su u C zbog potrebe za visokim performansama i direktnim pristupom memoriji i mrežnim uređajima.
7. Visoko-performantni računari (HPC):
- C se koristi u naučnim istraživanjima i numeričkom računarstvu, gde su potrebne brze i efikasne implementacije algoritama.
8. Razvoj vozača (drivers):
- Drajveri za hardver (hardware drivers) često su napisani u C jer zahtevaju direktan pristup hardverskim resursima i efikasno upravljanje memorijom.
9. Portabilnost:
- Programi napisani u C mogu se relativno lako portovati između različitih platformi, što je korisno za razvoj softvera koji treba da radi na različitim vrstama hardvera.
Iako su noviji jezici kao što su Python, Java i C++ preuzeli mnoge oblasti u softverskom razvoju, C ostaje ključan za situacije gde su performanse, kontrola nad hardverom i efikasnost od suštinskog značaja.
O programskom jeziku C++
C++ je programski jezik visokog nivoa namenjen za opštu svrhu. Pomoću njega se mogu razvijati dektop aplikacije, operativni sistem, web pregledači, igrice , grafički korisnički interfejs, drajveri za uređaje, ugrađeni sistemi, klijent-server aplikacije itd.
Kompatibilan je sa jezikom C, zapravo predstavlja njegovo proširenje, tako da podržava proceduralno i funkcionalno programiranje, ali takođe i objektno orijentisno programiranje.
Razvijen je kao jezik srednjeg nivoa od Bjarne Stroustrup-a 1979 godine u Belovim laboratorijama i jedan je od najpopularnijih programskih jezika.
Ažuriran je nekoliko puta tako da se mogu naći sledeće verzije: C++98, C++11(2011 godine), C++14, C++17.
Može raditi na više platformi: windows, linux, Mac itd.
C++ je jedan od najmoćnijih i najkorišćenijih programskih jezika danas, zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, brzini i podršci za objektno orijentisano programiranje.
Kompatibilan je sa jezikom C, zapravo predstavlja njegovo proširenje, tako da podržava proceduralno i funkcionalno programiranje, ali takođe i objektno orijentisno programiranje.
Razvijen je kao jezik srednjeg nivoa od Bjarne Stroustrup-a 1979 godine u Belovim laboratorijama i jedan je od najpopularnijih programskih jezika.
Ažuriran je nekoliko puta tako da se mogu naći sledeće verzije: C++98, C++11(2011 godine), C++14, C++17.
Može raditi na više platformi: windows, linux, Mac itd.
C++ je jedan od najmoćnijih i najkorišćenijih programskih jezika danas, zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, brzini i podršci za objektno orijentisano programiranje.
Gde se sve koristi programski jezik C++ danas
Evo gde se sve koristi C++:
1. Razvoj igara:
- C++ je ključan u razvoju igara zbog svoje brzine i efikasnosti. Mnogi popularni grafički motori(engine engl.), kao što su Unreal Engine i Unity (koristi C# ali ima core komponente napisane u C++), koriste C++ za kreiranje visokoperformantnih igara sa složenom grafikom.
2. Sistemski softver:
- Operativni sistemi, Drajveri za hardver i firmware često koriste C++. Primeri uključuju delove Windows operativnog sistema i drajvere za različite hardverske komponente.
3. Aplikacioni softver:
- C++ se koristi za izradu desktop aplikacija koje zahtevaju visoku performansu. Primeri uključuju Adobe Photoshop, Adobe Illustrator i mnoge druge aplikacije za obradu slika i video materijala.
4. Finansijske aplikacije:
- Trgovinske platforme, algoritamsko trgovanje i simulacije tržišta često koriste C++ zbog njegove brzine i efikasnosti. Banke i finansijske institucije koriste C++ za razvoj sistema koji zahtevaju nisku latenciju.
5. Mrežni softver i telekomunikacije:
- Mrežni protokoli, serveri, klijenti i drugi mrežni alati često se razvijaju u C++. Ovo uključuje softver za visoko-performantne mrežne aplikacije, poput web servera i mrežnih servisa.
6. Simulacije i modeliranje:
- C++ je popularan u naučnom računarstvu za simulacije, analize podataka i modeliranje. Ovo uključuje primene u fizici, hemiji, inženjeringu i biologiji.
7. Visoko-performantni računari (HPC):
- C++ se koristi u aplikacijama za superračunare i klastere koji zahtevaju maksimalnu brzinu i efikasnost. Ovo uključuje simulacije u klimatskim istraživanjima, astrofizici, bioinformatici i mnogim drugim oblastima.
8. Razvoj baza podataka:
- C++ se koristi za implementaciju baza podataka i sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS). Primeri uključuju MongoDB i MySQL, koji imaju komponente napisane u C++.
9. Embedded sistemi:
- C++ se koristi u razvoju softvera za ugrađene sisteme gde su resursi ograničeni i performanse su ključne. Ovo uključuje razvoj softvera za mikrokontrolere, senzore i različite IoT uređaje.
10. Automobilska industrija:
- Softver za kontrolu vozila, autonomnu vožnju, sistemi zabave i informacija u automobilima često koriste C++ zbog svojih performansi i sposobnosti za rad u stvarnom vremenu.
11. Robotska industrija:
- Robotski kontrolni sistemi, simulacije i softver za upravljanje robotskim rukama često koriste C++. ROS (Robot Operating System), koji je popularan u akademskim i industrijskim krugovima, koristi C++ za svoje ključne komponente.
12. Veštačka inteligencija i mašinsko učenje:
- C++ se koristi za razvoj okvira i biblioteka za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju. TensorFlow, jedan od najpopularnijih okvira za duboko učenje, ima delove napisane u C++ zbog performansi.
C++ ostaje relevantan zbog svoje moći i fleksibilnosti, omogućavajući programerima da pišu efikasan, brz i pouzdan softver u širokom spektru primena.
1. Razvoj igara:
- C++ je ključan u razvoju igara zbog svoje brzine i efikasnosti. Mnogi popularni grafički motori(engine engl.), kao što su Unreal Engine i Unity (koristi C# ali ima core komponente napisane u C++), koriste C++ za kreiranje visokoperformantnih igara sa složenom grafikom.
2. Sistemski softver:
- Operativni sistemi, Drajveri za hardver i firmware često koriste C++. Primeri uključuju delove Windows operativnog sistema i drajvere za različite hardverske komponente.
3. Aplikacioni softver:
- C++ se koristi za izradu desktop aplikacija koje zahtevaju visoku performansu. Primeri uključuju Adobe Photoshop, Adobe Illustrator i mnoge druge aplikacije za obradu slika i video materijala.
4. Finansijske aplikacije:
- Trgovinske platforme, algoritamsko trgovanje i simulacije tržišta često koriste C++ zbog njegove brzine i efikasnosti. Banke i finansijske institucije koriste C++ za razvoj sistema koji zahtevaju nisku latenciju.
5. Mrežni softver i telekomunikacije:
- Mrežni protokoli, serveri, klijenti i drugi mrežni alati često se razvijaju u C++. Ovo uključuje softver za visoko-performantne mrežne aplikacije, poput web servera i mrežnih servisa.
6. Simulacije i modeliranje:
- C++ je popularan u naučnom računarstvu za simulacije, analize podataka i modeliranje. Ovo uključuje primene u fizici, hemiji, inženjeringu i biologiji.
7. Visoko-performantni računari (HPC):
- C++ se koristi u aplikacijama za superračunare i klastere koji zahtevaju maksimalnu brzinu i efikasnost. Ovo uključuje simulacije u klimatskim istraživanjima, astrofizici, bioinformatici i mnogim drugim oblastima.
8. Razvoj baza podataka:
- C++ se koristi za implementaciju baza podataka i sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS). Primeri uključuju MongoDB i MySQL, koji imaju komponente napisane u C++.
9. Embedded sistemi:
- C++ se koristi u razvoju softvera za ugrađene sisteme gde su resursi ograničeni i performanse su ključne. Ovo uključuje razvoj softvera za mikrokontrolere, senzore i različite IoT uređaje.
10. Automobilska industrija:
- Softver za kontrolu vozila, autonomnu vožnju, sistemi zabave i informacija u automobilima često koriste C++ zbog svojih performansi i sposobnosti za rad u stvarnom vremenu.
11. Robotska industrija:
- Robotski kontrolni sistemi, simulacije i softver za upravljanje robotskim rukama često koriste C++. ROS (Robot Operating System), koji je popularan u akademskim i industrijskim krugovima, koristi C++ za svoje ključne komponente.
12. Veštačka inteligencija i mašinsko učenje:
- C++ se koristi za razvoj okvira i biblioteka za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju. TensorFlow, jedan od najpopularnijih okvira za duboko učenje, ima delove napisane u C++ zbog performansi.
C++ ostaje relevantan zbog svoje moći i fleksibilnosti, omogućavajući programerima da pišu efikasan, brz i pouzdan softver u širokom spektru primena.
Razvojni alati koji se koriste za razvoj aplikacija u C++
Za razvoj C++ softvera koristi se širok spektar razvojnih alata i okruženja. Evo nekoliko najpopularnijih:
Integrisana razvojna okruženja (IDEs)
1. Visual Studio
- Platforma: Windows
- Opis: Microsoft Visual Studio je jedno od najmoćnijih i najpopularnijih razvojnih okruženja za C++. Pruža bogate funkcionalnosti kao što su napredni debager, alatke za profilisanje, integrisani kompajleri i podrška za različite dodatke (plugins).
2. CLion
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: CLion je razvojno okruženje kompanije JetBrains koje pruža podršku za C i C++ programe. Nudi pametnu kodnu asistenciju, refaktorisanje koda, napredni debager i integraciju sa alatkama kao što su CMake, Gradle i mnoge druge.
3. Code::Blocks
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: Code::Blocks je besplatno i otvoreno razvojno okruženje koje podržava više kompajlera i pruža modularnost putem dodataka. Idealno je za početnike zbog jednostavnog interfejsa.
4. Eclipse CDT
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: Eclipse CDT (C/C++ Development Tooling) je dodatak za Eclipse IDE koji omogućava razvoj C/C++ aplikacija. Podržava različite kompajlere i alate za debagovanje.
5. Xcode
- Platforma: macOS
- Opis: Xcode je razvojno okruženje koje pruža Apple za razvoj softvera za macOS i iOS. Ima ugrađenu podršku za C, C++ i Objective-C.
Kompajleri
1. GCC (GNU Compiler Collection)
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: GCC je jedan od najpopularnijih kompajlera za C i C++ jezike. Dostupan je na većini Unix-like sistema i podržava širok spektar platformi i arhitektura.
2. Clang
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: Clang je kompajler baziran na LLVM projektu. Poznat je po brzim vremenima kompilacije i detaljnim dijagnostikama grešaka.
3. Microsoft Visual C++ (MSVC)
- Platforma: Windows
- Opis: MSVC je deo Microsoft Visual Studio razvojne platforme. Pruža moćne alate za razvoj Windows aplikacija i ima izvrsnu integraciju sa Visual Studio okruženjem.
Alati za izgradnju (Build Tools)
1. CMake
- Opis: CMake je alat za upravljanje izgradnjom softvera koji generiše build fajlove za različite kompajlere i razvojna okruženja. Široko se koristi zbog svoje fleksibilnosti i podrške za multiplatformski razvoj.
2. Make
- Opis: Make je tradicionalni alat za izgradnju na Unix-like sistemima. Koristi Makefile datoteke za upravljanje kompilacijom koda.
3. Ninja
- Opis: Ninja je alat za izgradnju koji je dizajniran da bude brži od Make-a. Često se koristi zajedno sa CMake-om za brže procese kompilacije.
Alati za kontrolu verzija
1. Git
- Opis: Git je distribuirani sistem za kontrolu verzija koji omogućava efikasno upravljanje izvorom koda. GitHub, GitLab i Bitbucket su popularne platforme koje koriste Git.
2. SVN (Apache Subversion)
- Opis: SVN je sistem za kontrolu verzija koji se koristi u mnogim legacy projektima. Nudi centralizovano upravljanje verzijama.
Alati za debagovanje i profilisanje
1. GDB (GNU Debugger)
- Opis: GDB je moćan alat za debagovanje koji podržava C i C++. Koristi se za ispravljanje grešaka, analizu koda i ispitivanje performansi.
2. Valgrind
- Opis: Valgrind je alat za profilisanje i debagovanje koji pomaže u pronalaženju problema sa memorijom i performansama u C i C++ programima.
3. Visual Studio Profiler
- Opis: Alat za profilisanje performansi koji je deo Visual Studio okruženja. Pruža detaljne informacije o vremenu izvršavanja i korišćenju resursa.
Biblioteke i Frameworks
1. Boost
- Opis: Boost je kolekcija slobodnih, peer-reviewed biblioteka koje proširuju funkcionalnosti C++ standardne biblioteke.
2. Qt
- Opis: Qt je framework za razvoj grafičkih korisničkih interfejsa (GUI) koji je široko korišćen za razvoj multiplatformskih aplikacija.
Ovo su samo neki od alata i okruženja koje možete koristiti za razvoj C++ softvera. Izbor alata zavisi od specifičnih zahteva vašeg projekta i ličnih preferencija.
Integrisana razvojna okruženja (IDEs)
1. Visual Studio
- Platforma: Windows
- Opis: Microsoft Visual Studio je jedno od najmoćnijih i najpopularnijih razvojnih okruženja za C++. Pruža bogate funkcionalnosti kao što su napredni debager, alatke za profilisanje, integrisani kompajleri i podrška za različite dodatke (plugins).
2. CLion
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: CLion je razvojno okruženje kompanije JetBrains koje pruža podršku za C i C++ programe. Nudi pametnu kodnu asistenciju, refaktorisanje koda, napredni debager i integraciju sa alatkama kao što su CMake, Gradle i mnoge druge.
3. Code::Blocks
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: Code::Blocks je besplatno i otvoreno razvojno okruženje koje podržava više kompajlera i pruža modularnost putem dodataka. Idealno je za početnike zbog jednostavnog interfejsa.
4. Eclipse CDT
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: Eclipse CDT (C/C++ Development Tooling) je dodatak za Eclipse IDE koji omogućava razvoj C/C++ aplikacija. Podržava različite kompajlere i alate za debagovanje.
5. Xcode
- Platforma: macOS
- Opis: Xcode je razvojno okruženje koje pruža Apple za razvoj softvera za macOS i iOS. Ima ugrađenu podršku za C, C++ i Objective-C.
Kompajleri
1. GCC (GNU Compiler Collection)
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: GCC je jedan od najpopularnijih kompajlera za C i C++ jezike. Dostupan je na većini Unix-like sistema i podržava širok spektar platformi i arhitektura.
2. Clang
- Platforma: Windows, macOS, Linux
- Opis: Clang je kompajler baziran na LLVM projektu. Poznat je po brzim vremenima kompilacije i detaljnim dijagnostikama grešaka.
3. Microsoft Visual C++ (MSVC)
- Platforma: Windows
- Opis: MSVC je deo Microsoft Visual Studio razvojne platforme. Pruža moćne alate za razvoj Windows aplikacija i ima izvrsnu integraciju sa Visual Studio okruženjem.
Alati za izgradnju (Build Tools)
1. CMake
- Opis: CMake je alat za upravljanje izgradnjom softvera koji generiše build fajlove za različite kompajlere i razvojna okruženja. Široko se koristi zbog svoje fleksibilnosti i podrške za multiplatformski razvoj.
2. Make
- Opis: Make je tradicionalni alat za izgradnju na Unix-like sistemima. Koristi Makefile datoteke za upravljanje kompilacijom koda.
3. Ninja
- Opis: Ninja je alat za izgradnju koji je dizajniran da bude brži od Make-a. Često se koristi zajedno sa CMake-om za brže procese kompilacije.
Alati za kontrolu verzija
1. Git
- Opis: Git je distribuirani sistem za kontrolu verzija koji omogućava efikasno upravljanje izvorom koda. GitHub, GitLab i Bitbucket su popularne platforme koje koriste Git.
2. SVN (Apache Subversion)
- Opis: SVN je sistem za kontrolu verzija koji se koristi u mnogim legacy projektima. Nudi centralizovano upravljanje verzijama.
Alati za debagovanje i profilisanje
1. GDB (GNU Debugger)
- Opis: GDB je moćan alat za debagovanje koji podržava C i C++. Koristi se za ispravljanje grešaka, analizu koda i ispitivanje performansi.
2. Valgrind
- Opis: Valgrind je alat za profilisanje i debagovanje koji pomaže u pronalaženju problema sa memorijom i performansama u C i C++ programima.
3. Visual Studio Profiler
- Opis: Alat za profilisanje performansi koji je deo Visual Studio okruženja. Pruža detaljne informacije o vremenu izvršavanja i korišćenju resursa.
Biblioteke i Frameworks
1. Boost
- Opis: Boost je kolekcija slobodnih, peer-reviewed biblioteka koje proširuju funkcionalnosti C++ standardne biblioteke.
2. Qt
- Opis: Qt je framework za razvoj grafičkih korisničkih interfejsa (GUI) koji je široko korišćen za razvoj multiplatformskih aplikacija.
Ovo su samo neki od alata i okruženja koje možete koristiti za razvoj C++ softvera. Izbor alata zavisi od specifičnih zahteva vašeg projekta i ličnih preferencija.
Primer koda u CodeBlock-u je prikazan na slici 1:
Slika 1: C++ programiranje: Primer koda u C++ kreiranog pomoću CodeBlock-a
O ovom tutorijalu
U ovom tutorijalu biće objašnjeni osnove potrebne za kreiranje kako jednostavnih, tako i takmičarskih zadataka uz upotrebu najpopularnijih algoritama: npr. sortiranje nizova, binarna pretraga, Euklidov algoritam itd.
U tutorijalu će biti objašnjeni i brojni primeri kreirani kako u C, tako i u C++ varijanti pisanja koda. Kao razvojno okruženje biće korišćen CodeBlock.
S obzirom da je svaki C program takođe i C++ program, dok obrnuto ne važi tj. svaki C++ program nije i C program, većina rešenja će biti rešena upotrebom C++ varijante u CodeBlock-u.
U tutorijalu će biti objašnjeni i brojni primeri kreirani kako u C, tako i u C++ varijanti pisanja koda. Kao razvojno okruženje biće korišćen CodeBlock.
S obzirom da je svaki C program takođe i C++ program, dok obrnuto ne važi tj. svaki C++ program nije i C program, većina rešenja će biti rešena upotrebom C++ varijante u CodeBlock-u.
Šta je potrebno da bi se kreirao jedan C ili C++ program?
Pored operativnog sistema, da bi se mogla razvijati jedan C, kao i C++ aplikacija potrebno je:
Razvojni alat za programiranje(opciono), kao npr: dec c++, CodeBlock, VS Code i sl.
Za potrebe ovog tutorijala koristiće se CodeBlock, koji se može preuzeti sa websajta: https://www.codeblocks.org/downloads/
- Koristiti neki tekst editor za pisanje izvornog koda aplikacije. To može biti notepad, notepad++ ili neki drugi, ili editor koji je u sastavu razvojnog alata, ako se isti koristi.
- Instalirati odgovarajući kompajler. Najčešće je to GNU C/C++ kompajler. Na windows OS je potrebno instalirati MinGW (www.mingw.org), koji u sebi ima pomenuti kompajler, dok na Linux OS pomenuti kompajler može da se instalira komandom: $ g++ -v.
- Kompajler izvornu verziju koda, napisanu u nekom tekst editoru ili editoru nekog razvojnog okruženja (CodeBlock-a npr) pretvara u izvršnu verziju koda.
Izvršna verzija se može napraviti i bez instaliranja kompajlera na lokalni kompjuter, tako što bi se koristila online verzija kompajlera: https://www.onlinegdb.com/online_c++_compiler.
Razvojni alat za programiranje(opciono), kao npr: dec c++, CodeBlock, VS Code i sl.
Za potrebe ovog tutorijala koristiće se CodeBlock, koji se može preuzeti sa websajta: https://www.codeblocks.org/downloads/
C vs. C++. Prednosti i mane
Naravno! Evo kratkog poređenja između jezika C i C++, uključujući njihove prednosti i mane.
C programski jezik
Prednosti
1. Jednostavnost:
- C je jezik niskog nivoa koji je lakši za učenje i korišćenje zbog svoje jednostavne sintakse i manjeg broja funkcionalnosti.
2. Efikasnost:
- Programi napisani u C imaju visok stepen performansi i efikasnosti jer omogućavaju direktan pristup memoriji i hardveru.
3. Portabilnost:
- C je veoma portabilan jezik i može se koristiti na gotovo svim platformama sa minimalnim promenama u kodu.
4. Široka upotreba:
- C je osnova mnogih drugih programskih jezika, što olakšava učenje tih jezika. Mnogi sistemi i aplikacije su napisani u C, uključujući operativne sisteme i embedded sisteme.
Mane
1. Ograničena podrška za objektno orijentisano programiranje:
- C nema nativnu podršku za objektno orijentisano programiranje (OOP), što može otežati organizaciju i održavanje većih projekata.
2. Manjak apstrakcije:
- Programeri u C moraju da upravljaju memorijom ručno, što povećava rizik od grešaka kao što su curenja memorije i buffer overflow.
3. Nedostatak standardne biblioteke za moderne funkcionalnosti:
- C ima relativno ograničenu standardnu biblioteku u poređenju sa savremenijim jezicima, što može zahtevati pisanje više koda za implementaciju određenih funkcionalnosti.
C++ programski jezik
Prednosti
1. Podrška za objektno orijentisano programiranje (OOP):
- C++ dodaje podršku za klase, nasleđivanje, polimorfizam i enkapsulaciju, što omogućava bolju organizaciju i modularnost koda.
2. Standardna biblioteka (STL):
- C++ dolazi sa bogatom standardnom bibliotekom koja uključuje kontejnere, algoritme i funkcionalnosti za rad sa stringovima, što značajno ubrzava razvoj softvera.
3. Podrška za više paradigmi:
- Pored OOP, C++ podržava proceduralno, funkcionalno i generičko programiranje, pružajući veću fleksibilnost u razvoju softvera.
4. RAII (Resource Acquisition Is Initialization):
- C++ koristi RAII idiom za upravljanje resursima, što olakšava pravilno upravljanje memorijom i drugim resursima.
Mane
1. Kompleksnost:
- C++ je složeniji jezik u poređenju sa C zbog dodatnih funkcionalnosti i mogućnosti, što može otežati učenje i upotrebu.
2. Veći kompajlacioni zahtevi:
- Programi napisani u C++ često zahtevaju više vremena za kompilaciju zbog složenih funkcionalnosti i bogate standardne biblioteke.
3. Potencijal za složenije greške:
- S obzirom na to da C++ pruža mnoge moćne alate, neadekvatno korišćenje tih alata može dovesti do složenih grešaka koje su teže za otkrivanje i ispravljanje.
Zaključak
- C je idealan za sisteme i aplikacije koje zahtevaju direktan pristup hardveru i maksimalnu efikasnost, kao što su operativni sistemi, embedded sistemi i vozači hardvera.
- C++ je pogodan za složenije aplikacije koje zahtevaju bolju organizaciju koda i fleksibilnost, kao što su grafičke aplikacije, razvoj igara, softver za finansijske sisteme i druge aplikacije koje mogu iskoristiti objektno orijentisano programiranje i bogatu standardnu biblioteku.
Izbor između C i C++ zavisi od specifičnih zahteva projekta i preferencija programera.
C programski jezik
Prednosti
1. Jednostavnost:
- C je jezik niskog nivoa koji je lakši za učenje i korišćenje zbog svoje jednostavne sintakse i manjeg broja funkcionalnosti.
2. Efikasnost:
- Programi napisani u C imaju visok stepen performansi i efikasnosti jer omogućavaju direktan pristup memoriji i hardveru.
3. Portabilnost:
- C je veoma portabilan jezik i može se koristiti na gotovo svim platformama sa minimalnim promenama u kodu.
4. Široka upotreba:
- C je osnova mnogih drugih programskih jezika, što olakšava učenje tih jezika. Mnogi sistemi i aplikacije su napisani u C, uključujući operativne sisteme i embedded sisteme.
Mane
1. Ograničena podrška za objektno orijentisano programiranje:
- C nema nativnu podršku za objektno orijentisano programiranje (OOP), što može otežati organizaciju i održavanje većih projekata.
2. Manjak apstrakcije:
- Programeri u C moraju da upravljaju memorijom ručno, što povećava rizik od grešaka kao što su curenja memorije i buffer overflow.
3. Nedostatak standardne biblioteke za moderne funkcionalnosti:
- C ima relativno ograničenu standardnu biblioteku u poređenju sa savremenijim jezicima, što može zahtevati pisanje više koda za implementaciju određenih funkcionalnosti.
C++ programski jezik
Prednosti
1. Podrška za objektno orijentisano programiranje (OOP):
- C++ dodaje podršku za klase, nasleđivanje, polimorfizam i enkapsulaciju, što omogućava bolju organizaciju i modularnost koda.
2. Standardna biblioteka (STL):
- C++ dolazi sa bogatom standardnom bibliotekom koja uključuje kontejnere, algoritme i funkcionalnosti za rad sa stringovima, što značajno ubrzava razvoj softvera.
3. Podrška za više paradigmi:
- Pored OOP, C++ podržava proceduralno, funkcionalno i generičko programiranje, pružajući veću fleksibilnost u razvoju softvera.
4. RAII (Resource Acquisition Is Initialization):
- C++ koristi RAII idiom za upravljanje resursima, što olakšava pravilno upravljanje memorijom i drugim resursima.
Mane
1. Kompleksnost:
- C++ je složeniji jezik u poređenju sa C zbog dodatnih funkcionalnosti i mogućnosti, što može otežati učenje i upotrebu.
2. Veći kompajlacioni zahtevi:
- Programi napisani u C++ često zahtevaju više vremena za kompilaciju zbog složenih funkcionalnosti i bogate standardne biblioteke.
3. Potencijal za složenije greške:
- S obzirom na to da C++ pruža mnoge moćne alate, neadekvatno korišćenje tih alata može dovesti do složenih grešaka koje su teže za otkrivanje i ispravljanje.
Zaključak
- C je idealan za sisteme i aplikacije koje zahtevaju direktan pristup hardveru i maksimalnu efikasnost, kao što su operativni sistemi, embedded sistemi i vozači hardvera.
- C++ je pogodan za složenije aplikacije koje zahtevaju bolju organizaciju koda i fleksibilnost, kao što su grafičke aplikacije, razvoj igara, softver za finansijske sisteme i druge aplikacije koje mogu iskoristiti objektno orijentisano programiranje i bogatu standardnu biblioteku.
Izbor između C i C++ zavisi od specifičnih zahteva projekta i preferencija programera.
|
Sledeće
Elementi jezika C >| |