Choose jour language!

---

|

NIZOVI U C I C++ JEZIKU

Nizovne promenljive se koriste kad je potrebno upamtiti u memoriji više podataka istog tipa npr. int. Posmatrajmo sledeći zadatak: Potrebno je uneti ocene iz n predmeta i izračunati najveću ocenu.
Rezervišemo memoriju za podatak ocena, a zatim koristeći for ciklus pokušamo da unesemo n ocena(npr. n=5):

C

 int ocena, n=5;
 //Učitavanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  printf("Ucitaj %d. ocenu",(i+1));
  scanf("%d",&ocena);
 }

C++

 int ocena, n=5;
 //Učitavanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  cout<<"Ucitaj "+(i+1)+". ocenu";
  cin>>ocena;
 }

​Međutim, pošto ocena pamti samo jedan broj, po izlasku iz for ciklusa biće upamćena samo poslednja ocena. Zadatak na ovaj način neće moći da se reši. Ne može se dalje, odredjivati najveća ocena(maximum), pošto nisu upamćene sve ocene. Ocene bi se mogle upamtiti kada bi smo umesto obične promenljive koristili nizovnu promenljivu, koja može sačuvati više podataka istog tipa. Uvedimo niz:
int ocene[n];
…
Naziv niza je: ocene.Prethodni izraz rezerviše memoriju za n celih brojeva, jer vrednost u uglastoj zagradi zapravo je dimenzija niza.

Slika 1: Definisanje niza

​Na slici je prikazana memorija koja je rezervisana za niz od 5 elemenata. Brojevi ispod polja predstavljaju indeks polja niza. Prvi član niza ima index 0, a poslednji n-1, tj. u ovom slučaju to je 4. Ako želimo da u polje sa indeksom 2(treće polje) unesemo ocenu 5 napisali bi smo:

ocene[2]=5;
​
Evo kako bi izgledalo stanje u memoriji u tom slučaju:

Slika 2: Pristupanje elementima niza

Unošenje ocena korišćenjem cin naredbe za unos, kroz for petlju bi sada izgledalo:

C

 int ocene[5], n=5;
 //Učitavanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  printf("Ucitaj %d. ocenu.",(i+1));
  scanf("%d",&ocene[i]);
 }

C++

 int ocene[5], n=5;
 //Učitavanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  cout << "Ucitaj " << (i+1) << ". ocenu" << endl;
  cin>>ocene[i];
 }

​Niz ocena bi se popunjavao redom kroz cikluse. U 1. ciklusu kada je i=0, vrednost uneta na standardnom ulazu bi otišla u polje sa indeksom 0, u 2. ciklusu kada je  i=1 u polje ocene[1], a to je drugo polje po redu i tako do kraja niza. Na kraju for ciklusa stanje u memoriji bi izgledalo npr.

Slika 3: Primer niza, sa stanjem u memoriji

Određivanje najveće vrednosti niza(maksimum)

Sada kada su sve ocene upamćene u memoriji možemo ih po potrebi izvući i recimo odrediti najveću ocenu max.
Maksimalna ocena se određuje na sledeći način:
int max = ocene[0];
Prvo se definiše celobrojna promenljiva koja će predstavljati maksimalnu ocenu i pretpostavi se da je jednaka prvoj oceni u nizu, tj. početna vrednost joj je ocene[0]. Dalje se otvara for ciklus i kroz ciklus se redom pristupa sledećoj oceni po redu ocene[i]. Proverava se u svakom ciklusu da li je nova ocena možda veća od trenutnog maksimuma i ako jeste ta vrednost postaje maksimum. To izgleda ovako:

C i C++

for(int i = 0; i<n; i++)
{
            if(ocene[i]>max){
                        max=ocene[i];
            }
}
​Kada se ciklus završi promenljiva max predstavlja najveću ocenu. 

​Određivanja maksimalne sume uzastopnog podniza

Unutar jednodimenzionalnog niza brojeva potrebno je pronaći podniz uzastopnih brojeva koji imaja najveću sumu(zbir). Npr za niz:
3,5,-10,-34,16 2
najveću sumu ima podniz 16, 2 koja iznosi 18.
Kompletno objašnjenje i animaciju koja objašnjava algoritam pogledajte na stranici:
​Maksimalna suma podniza

Slika 4: Određivanje maksimalne sume uzastopnog podniza

---

Deklarisanje i definisanje nizova

Definicija niza od 10 celih brojeva(tada se i rezerviše memorija za taj niz:
int niz[10];
​
Ovo će obezbediti mesto u memoriji za 10 celih brojeva. Ako bi smo pokušali da pristupimo 11-tom elementu niza program bi prekinuo izvršavanje na tom mestu zbog greške.
Nedostatak nizova je u tome što, kad unapred neznamo koliko će niz sadržati elemenata moramo da rezervišemo više mesta nego što očekujemo, za svaki slučaj. Deo tih mesta verovatno će ostati neiskorišćen ali neće doći do prekida programa zbog toga.
Mogućnost da se rezerviše broj mesta tačno onoliko koliko će biti potrebno rešava se upotrebom kolekcija, ali to je predmet izlaganja na višem kursu.

Definisanje realnog niza

Realni niz se definiše slično kao i celobrojni, s tim da umesto int stoji double ili float.
float  niz[10]; ili
double niz[10];

Davanje vrednosti članovima  niza

​Elementima niza se pristupa pomoću indeksa koji počinju od 0. Na primer za niz realnih brojeva od 5 elemenata definisanje i zadavanje vrednosti elementima bi bilo:
double niz[5];
niz[0]=1.1;
niz[1]=2.0;
niz[2]=2.5;
niz[3]=-1.6;
niz[4]=3.3;
​
Niz bi tada izgledao:

Davanje vrednosti članovima  niza kada su one unapred poznate

Ako unapred znamo vrednosti elemenata niza onda se inicijalizacija niza vrši zajedno sa definisanjem niza. Prethodni niz se inicijalizuje na sledeći način:
double niz[]={1.1, 2.0, 2.5, -1.6, 3.3 };

PRIMER Učitavanje niza i određivanje pozitivnih:

​Tekst zadatka: Učitati n, a zatim učitati n članova celobrojnog niza i odrediti koliko ima pozitivnih.

​Rešenje:
Prvo treba učitati n, da bi se mogao definisati niz jer je n dimenzija tog niza:

C

 int n;
 printf("Unesi broj elemenata niza\n");
 scanf("%d",&n);

C++

 int n;
 cout << "Unesi broj elemenata niza" << endl;
 cin >> n;

Zatim se rezerviše memorija za niz celih brojeva koji će imati n elemenata:
//Definisanje niza od n elemenata

             int niz[n];
Sada se mogu učitavati elementi:
​

C

 //Učitavanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  printf("Ucitaj %d. element niza",(i+1));
  scanf("%d",&niz[i]);
 }

C++

 //Učitavanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  cout<<"Ucitaj "+(i+1)+". element niza";
  cin>>niz[i];
 }

Niz se zatim, ispisuje na sledeći način koristeći for ciklus:    ​

C

 //Ispisivanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  printf("%d\n",niz[i]);
 }

C++

 //Ispisivanje niza
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
  cout << niz[i] << " ";
 }

U drugom delu, koristeći for ciklus sa istim parametrima kao i prilikom učitavanja i ispisivanja elemenata niza, brojimo elemente koji su pozitivni:​

C

//Odredjivanje broja pozitivnih elemenata
 int brPozitivnih=0;
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
   if( niz[i] > 0)
  {
    brPozitivnih++;
  }
 }
 printf("Broj pozitivnih je %d\n",brPozitivnih);
}

C++

//Odredjivanje broja pozitivnih elemenata
 int brPozitivnih=0;
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
   if( niz[i] > 0)
  {
    brPozitivnih++;
  }
 }
 cout<< "Broj pozitivnih je =" << brPozitivnih<< endl;
}

PRIMER Učitavanje niza i određivanje najvećeg elementa:

Tekst zadatka: Učitati n, a zatim učitati n članova realnog niza i odrediti najveći element.

Rešenje:

Prvo moramo da definišemo niz.

C

 int n;
 scanf("%d",&n);
 int a[n];

C++

 int n;
 cin >> n;
 int a[n];

• Pretpostavimo da je učitan niz od 5 elemenata i da su učitane vrednosti kao na slici ispod

​Određivanje maksimuma se može uraditi na sledeći način:

• Pretpostavi se da je maksimum prvi element niza

C i C++

 double max;
 max= a[0];

• Zatim se kroz for ciklus menja tekući element niza i proverava da li je on veći od pretpostavljenog maksimuma. Ako jeste taj element postaje maksimum.

C

 for(int i=0; i < n; i++)
 {
   if( a[i] > max)
  {
    max=a[i];
  }
 }
 printf("max=%d\n",max);
}

C++

 for(int i=0; i < n; i++)
 {
   if( a[i] > max)
  {
    max=a[i];
  }
 }
 cout<< "max=" << max << endl;
}

​​ Određivanje minimuma se vrši na sličan način , samo što se kao uslov proverava da li je tekući član niza manji od pretpostavljenog minimuma.

C

 double min;
 min= a[0];
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
   if( a[i] < min)
  {
    min=a[i];
  }
 }
 printf("min=%d\n",min);
}

C++

 double min;
 min= a[0];
 for(int i=0; i < n; i++)
 {
   if( a[i] < min)
  {
    min=a[i];
  }
 }
 cout<< "min=" << min << endl;
}

---

Vector(dinamički niz) u C++

---

​Prethodno
​|< Petlje u programskom jeziku C/C++

Sledeće
​​Dvodimenzionalni nizovi - matrice >|

Srodni članci

Petlje u c/c++ programskom jeziku-primeri
Petlje u programskom jeziku JAVA
Nizovi-primeri
Fibonačijev niz
Podaci u C/C++ jeziku