Web Analytics Made Easy - Statcounter
SVET PROGRAMIRANJA

FUNKCIJE U C++ PROGRAMSKOM JEZIKU

Programi u programskom jeziku c++ mogu da imaju veliki broj naredbi i ako bi one bile napisane jedna za drugom u jednom fajlu, programeri bi se teško snalazili u takvom kodu, tj. bilo bi ga teško održavati. S druge strane često se dešava da se jedan algoritam, deo naredbi koje rešavaju jedan mali ili veliki problem unutar aplikacije ponavlja više puta. Može se zaključiti da bi bilo mnogo bolje taj skup naredbi(deo programa) izdvojiti kao jednu celinu samo jednom kao podprogram ili funkcija i onda se po potrebi ta funkcija pozivala svaki put kada je potrebno. Potprogrami su mehanizam razbijanja složenih problema na potprobleme. 
Programski jezik C poznaje samo jednu vrstu potprograma koje se nazivaju funkcijama.

​
Primere iz funkcija možete naći na sledećoj web strani: Funkcije u C/C++ jeziku -primeri
​
Treba razlikovati dve stvari vezano za funkcije:
  • Deklaracija funkcija
  • Definisanje funkcija
  • Pozivanje funkcija

Deklaracija funkcija

​Deklaracija funkcije (poznata i kao prototip funkcije) je način da se kompajler unapred obavesti o postojanju funkcije, njenom povratnom tipu i argumentima. Ovo je korisno kada funkcija nije implementirana pre njenog poziva u kodu.
Sintaksa deklaracije funkcije:

povratni_tip ime_funkcije(tip_argumenta1 argument1, tip_argumenta2 argument2, ...);

Primer deklaracije funkcije:
#include <iostream>
using namespace std;

// Deklaracija funkcije koja računa zbir dva broja
int zbir(int a, int b);

int main() {
int rezultat = zbir(5, 7); // Poziv funkcije zbir sa argumentima 5 i 7
cout << "Zbir je: " << rezultat << endl;
return 0; // Kraj programa
}

// Definicija funkcije zbir koja vraća zbir dva broja
int zbir(int a, int b) {
return a + b; // Vraća zbir unetih brojeva
}
​Napomena: Deklaracija funkcije se obično stavlja na početak koda, ispred funkcije main().

Definisanje funkcija

​Definicija funkcije sadrži stvarnu implementaciju funkcije, tj. njen telo. Tu se navodi šta funkcija treba da radi kada se pozove.

Primer definicije funkcije

​Funkcija proizvod: Ova funkcija uzima dva parametra (x i y), i vraća njihov proizvod.
// Definicija funkcije koja računa proizvod dva broja
int proizvod(int x, int y) {
return x * y; // Funkcija vraća proizvod brojeva x i y
}
Defisanje znači da mi te naredbe koje čine funkciju i koje treba da odrede specifičan zadatak u nekoj aplikaciji(programu) napišemo na nekom mestu u programu, da ih na neki način grupišemo, damo neki naziv i odredimo koji podaci treba da se dostave funkciji kao ulazni parametri i kakav podatak funkcija vraća nazad kao povratnu vrednost. Dakle definisanje funkcije treba da obuhvati:
  • Naredbe funkcije
  • zaglavlje funkcije 
  • telo funkcije

Primer 1: Određivanje maksimuma dva cela broja

Zadatak: Napraviti funkciju koja određuje maksimum dva cela broja. Testirati ovaj poziv unutar main funkcije.
​Ovo se može videti na sledećoj slici. Prikazana je metoda(funkcija) za računanje maksimuma između dva cela broja:
Definicija funkcije - detaljan prikaz
Slika 1: Definisanje funkcije(metode)
  • Zaglavlje funkcije sadrži povratni tip, ime funkcije i listu argumenata.
  • Telo funkcije sadrži logiku funkcije.
U zaglavlju metode se nalaze dve reči.
Prva, u ovom slučaju int, predstavlja tip podatka povratne vrednosti. Ova metoda koja računa veći broj između dva cela broja, vraća taj broj čiji je tip int. To je tip povratne vrednosti.
Druga, predstavlja naziv metode, koji programer bira sam i koji treba da sugeriše svrhu metode.
Telo metode se predstavlja vitičastim zagradama. U telu se nalaze naredbe funkcije.
U zaglavlju funkcije(metode) se, posle naziva, unutar običnih zagrada pišu parametri(argumenti) funkcije. To su podaci koje treba dostaviti funkciji da bi ona mogla da završi postavljen zadatak. U prethodnom primeru zadatak koji funkcija treba da izvrši je određivanje maksimuma između dva cela broja, a podaci koje funkciji preko parametra treba dostaviti su ta dva broja, u ovom slučaju označena kao a i b. Na sledećoj slici je prikazana detaljnije ova metoda.
Definisanje funkcije u C/C++ detalji
Slika 2: Definisanje funkcije-detalji
Parametra funkcije može biti nijedan jedan ili više. Ako funkciji nisu potrebni ulazni podaci onda će zagrada u zaglavlju funkcije ostati prazna.
Ukoliko metoda ne vraća vrednost, neće imati u telu naredbu return podatak, ali može imati samo return. kao tip povratne vrednosti se u tom slučaju piše reč void.
U programu mora postojati najmanje jedna funkcija i to je funkcija main(glavna). Primer main funkcije iz prethodnog primera prikazana je na slici ispod. 
Određivanje maksimuma dva cela broja-main funkcija
Slika 3: Određivanje maksimuma dva cela broja-main funkcija
Unutar glavne funkcije prvo se učitaju dva cela broja, a zatim se određuje maksimum. Naredbe kojima se određuje maksimum nalaze se izdvojene kao posebna metoda pod nazivom max(vidi sliku 2). U main funkciji pomoću naredbe cout treba ispisati ovu vrednost. Na mestu gde se očekuje podatak za ispisivanje nalazi se poziv funkcije max. Njoj se kao parametri prosleđuju podaci A i B, zapravo kopije ovih vrednosti. Funkcija max određuje veću vrednost i vraća je nazad kao povratnu vrednost. Ova povrtna vrednost štampaće se zajedno sa tekstom "Veći broj je" na izlazu. Posle pokretanja i zadavanja vrednosti npr 5 i 10 za A i B, na izlazu će se prikazati:
Maksimum dva cela broja-izlaz
Slika 4: Određivanje max dva cela broja-izlaz

Pozivanje funkcija

Poziv funkcije je proces gde se funkcija aktivira kako bi izvršila svoju logiku i vratila rezultat (ako postoji). Funkcije mogu biti pozvane:
  1. Unutar funkcije main().
  2. Unutar drugih funkcija.

​Primer poziva funkcije u main():

#include <iostream>
using namespace std;

// Deklaracija funkcije koja računa kvadrat broja
int kvadrat(int broj);

int main() {
int broj = 4;
cout << "Kvadrat broja " << broj << " je: " << kvadrat(broj) << endl;
return 0;
}

// Definicija funkcije koja računa kvadrat broja
int kvadrat(int broj) {
return broj * broj;
}
Objašnjenje:
​
  • Deklaracija funkcije: kvadrat prima jedan ceo broj i vraća njegov kvadrat.
  • Glavna funkcija (main): Učitava broj 4, poziva funkciju kvadrat i ispisuje rezultat.
  • Definicija funkcije: kvadrat računa proizvod broja sa samim sobom, što predstavlja kvadrat tog broja.

Pozivanje funkcija unutar drugih funkcija: 

#include <iostream>
using namespace std;

// Deklaracije funkcija
int zbir(int a, int b);
int kvadrat_zbira(int a, int b);

int main() {
int rezultat = kvadrat_zbira(3, 4);
cout << "Kvadrat zbira je: " << rezultat << endl;
return 0;
}

// Definicija funkcije koja računa zbir dva broja
int zbir(int a, int b) {
return a + b;
}

// Definicija funkcije koja računa kvadrat zbira dva broja
int kvadrat_zbira(int a, int b) {
int z = zbir(a, b); // Poziv funkcije zbir unutar funkcije kvadrat_zbira
return z * z;
}
Objašnjenje:
  • Deklaracije funkcija: Funkcija zbir računa zbir dva broja, dok kvadrat_zbira računa kvadrat zbira dva broja.
  • Glavna funkcija (main): Poziva funkciju kvadrat_zbira sa brojevima 3 i 4, a rezultat ispisuje na ekranu.
  • Definicija funkcija:
    • zbir vraća zbir dva broja.
    • kvadrat_zbira koristi funkciju zbir da izračuna zbir, a zatim vraća kvadrat tog zbira.

Detaljnije objašnjenje pozivanja funkcija u primeru "Određivanje maksimuma dva broja". Nastavak zadatka

Jedina funkcija koja se automatski pozove, prilikom startovanja aplikacije je main funkcija. Naredbe u main se izvršavaju redom odozdo na dole i kada se završi poslednja naredba program se završava. Ako u projektu imamo definisano još funkcija one se neće izvršiti same od sebe. Da bi program iz main nastavio izvršenje u nekoj drugoj funkciji, jedna od naredbi u main mora biti poziv neke druge.
U primeru na slici 3 poziva se funkcija max:

cout<<"Veći broj je "<<max(A,B);

Deklaracija poziva metode, u opštem slučaju izgleda:

naziv_funkcije(parametar1,parametar2,....);

​Parametri koji se prosleđuju funkciji, se kopiraju redom u parametre definisane u definisanoj metodi(vidi sliku 2). U definiciji metode se ispred naziva parametra stavlja tip podatka. 

int max(int a, int b)
​Ovde se zapravo rezerviše nova memorija označena sa a i b koja prima kopije vrednosti parametara iz poziva funkcije:
max(A , B);
U  pozivu se ispred parametra ne stavlja tip podatka.
Kopiranje parametra je prikazano na slici 5.
Funkcije C/C++: Prosleđivanje parametara funkciji
Slika 5: Prosleđivanje parametara funkciji max-šematski prikaz

Primer 1-nastavak: Odeđivanje maksimuma dva broja-kod

Zadatak: Napraviti funkciju koja određuje maksimum dva cela broja koji su prosleđeni kao parametri funkcije.
Učitati dva cela broja i odrediti njihov maksimum koristeći prethodno definisanu funkciju.
#include <iostream>
using namespace std;

// Funkcija koja određuje maksimum između dva broja
int maksimum(int a, int b) {
if (a > b) {
return a; // Ako je a veće, vraćamo a kao maksimum
else {
return b; // Inače vraćamo b kao maksimum
}
}

int main() {
int broj1, broj2;
cout << "Unesite prvi broj: ";
cin >> broj1;
cout << "Unesite drugi broj: ";
cin >> broj2;

cout << "Veći broj je: " << maksimum(broj1, broj2) << endl;

return 0; // Kraj programa
}

Prosleđivanje parametra po vrednosti i po referenci

U prethodnom primeru prikazano je prosleđivanje parametra po vrednosti. Pošto parametri u drugoj funkciji predstavljaju novu memoriju koja samo iz memorije parametara glavne funkcije dobijaju kopije vrednosti, svaka eventualna promena vrednosti unutar druge funkcije neće se odraziti na podatke definisane u prvoj.
​Ovo možemo ilustrovati kroz sledeći primer:

Primer 2: Zamena vrednosti podatku

Zadati celobrojnom podatku vrednost 20, a zatim napraviti metodu koja ovu vrednost menja na 100.
Napravimo funkciju koja će promeniti vrednost poslatom podatku: 
Funkcije C/C++: Zamena vrednosti podatku
Slika 6: Primer "zamena vrednosti podatku"- po vrednosti
Kad pokrenemo ovaj program na izlazu dobijamo
Funkcije C/C++: Zamena vrednosti podatku-izlaz
Slika 7: Primer "Zamena vrednosti podatku" - izlaz
Vidimo da u glavnoj funkciji ova vrednost nije promenjena i ako na prvi pogled izgleda da je u kodu sve ispravno.
Ova vrednost se jeste promenila unutar funkcije promeni_vr, ali se ova promena ne odražava na podatke u glavnoj funkciji.
Da bi ovo bilo ispravno, parametri se moraju preneti po referenci.

Prenos parametara funkcije po referenci

Za razliku od prenosa po vrednosti, kod prenošenja po referenci, ne pravi se nova memorija za parametre u drugoj funkciji "promeni_ref", nego su ti parametri zapravo reference(drugi naziv) za istu memoriju koju zauzimaju podaci parametri u glavnoj funkciji. To će prouzrokovati da se promene vrednosti parametara u drugoj funkciji odrazi i na prvu.

Izmenimo prethodni primer zamenom funkcije koja sada prosleđuje parametre po referenci. Parametri sada zapravo nisu podaci nego pokazivači na te podatke.
Više o pokazivačima vidi u lekciji Pokazivači u C++

Parametri sada nisu podaci nego reference podataka. Prethodni primer sada izgleda kao na slici 9
Picture
Slika 8: Primer "zamena vrednosti podatku" - po referenci
Posle pokretanja:
Picture
Slika 9: Primer "zamena vrednosti podatku" - po referenci-izlaz

​Prenos parametara funkcije po pokazivaču

Umesto referenci, mogu se koristiti i pokazivači na podatke. Efekat je sličan prosleđivanju po referenci, što znači da će se promene nastale unutar te funkcije nad podacima, kojima se pristupa preko pokazivača, odraziti na originalne podatke definisane u glavnoj funkciji. To je zbog toga što pokazivači pokazuju originalni podatak, a ne na neki novi, koji samo ima istu vrednost kao originalni. 
Više o pokazivačima vidi u lekciji Pokazivači u C++.
Prethodni primer sada izgleda kao na slici 10:
Slika 10.1 prikazuje varijantu zadatka u C programskom jeziku:
Programski jezik C: Primer
Slika 10: Programski jezik C: Primer "zamena vrednosti podatku" - po pokazivaču
Posle pokretanja posle izmene na izlazu dobijamo:
Funkcije C/C++: Primer
Slika 11: Primer "zamena vrednosti podatku" - po pokazivaču-izlaz

Deklaracija funkcija

Pod deklaracijom podatka ili funkcije u programiranju naziva se određivanje identifikatora i opisivanje osobina podataka ili funkcije, bez dodeljivanja memorijskog prostora za smeštanje podataka ili funkcije. U slučaju funkcije određuje se tip vrednosti funkcije  i broj i tipovi argumenata. U opštem slučaju deklaracija izgleda:

oznaka_tipa naziv_funkcije(niz_argumenata);

Deklaracija funkcije još se naziva i prototip funkcije, kao i potpis funkcije.
Ako se funkcija nalazi u fajlu iznad main funkcije, kao u prethodnim primerima onda nije potrebno posebno navesti deklaraciju. U suprotnom deklaracije je potrebno napisati iznad main funkcije. Npr. prototip funkcije max bi bio:

int max(int a,int b);   ili samo

int max(int ,int);

Prototip funkcije promeni_ref izgleda:

void promeni_ref(int * );

​Primeri funkcija sa različitim tipovima povratnih vrednosti i argumentima

1. Funkcija bez povratne vrednosti (void)

Funkcije koje ne vraćaju vrednost koriste povratni tip void. Koriste se za izvršavanje akcija, kao što je ispis na ekran.
Primer: 
// Funkcija za ispis pozdravne poruke
void pozdrav() {
cout << "Dobrodošli u svet programiranja!" << endl;
}

int main() {
pozdrav(); // Poziv funkcije
return 0;
}


Objašnjenje:
  • Funkcija pozdrav nema povratnu vrednost jer koristi povratni tip void.
  • Izvodi samo jednu akciju - ispisuje poruku.
​

​2. Funkcija sa povratnom vrednošću tipa int

Funkcija može vraćati numeričke vrednosti koje se koriste u daljem toku programa.
​
Kod:
// Funkcija koja vraća zbir dva broja
int zbir(int a, int b) {
return a + b;
}

int main() {
int rezultat = zbir(5, 7); // Poziv funkcije
cout << "Zbir je: " << rezultat << endl;
return 0;
}
Objašnjenje:
​
Funkcija zbir uzima dva argumenta (a i b) i vraća njihov zbir kao rezultat.

3. Funkcija sa povratnom vrednošću tipa double

​Koristi se kada su potrebni decimalni brojevi, npr. za matematičke proračune.

Kod:
// Funkcija koja računa površinu kruga
double povrsinaKruga(double r) {
return 3.14159 * r * r;
}

int main() {
double r = 5.0;
double povrsina = povrsinaKruga(r);
cout << "Površina kruga je: " << povrsina << endl;
return 0;
}
Objašnjenje:​
Funkcija povrsinaKruga računa površinu kruga pomoću formule π · r2 i vraća rezultat tipa double.

4. Funkcija sa povratnom vrednošću tipa string

​Omogućava rad sa tekstualnim vrednostima.
// Funkcija koja vraća pozdravnu poruku
string pozdravPoruka(string ime) {
return "Zdravo, " + ime + "!";
}

int main() {
string ime = "Ana";
cout << pozdravPoruka(ime) << endl;
return 0;
}
Objašnjenje:
  • Funkcija pozdravPoruka prihvata tekstualni argument i vraća personalizovanu poruku.

Rekurzivne funkcije

Rekurzivne funkcije su funkcije koje pozivaju same sebe, direktno ili indirektno. Ovaj pristup omogućava rešavanje problema koji se prirodno mogu podeliti na manje podprobleme.

Za detaljnije objašnjenje i praktične primere, posetite našu stranicu: Rekurzivni algoritmi.

Video lekcija: Funkcije u jeziku C++

​Najčešće greške i saveti

​U radu sa funkcijama u C++ jeziku često dolazi do određenih grešaka. Evo nekoliko primera sa savetima kako ih izbeći:

Najčešće greške pri radu sa funkcijama

  • Zaboravljena deklaracija funkcije: Ako funkcija nije deklarisana pre njenog poziva, kompajler neće prepoznati funkciju.
    Savet: Uvek deklarišite funkcije pre glavne funkcije main() ili koristite zaglavlja.
  • Nepodudaranje tipova argumenata: Prosleđivanje argumenata pogrešnog tipa može izazvati greške.
    Savet: Proverite tipove argumenata i uskladite ih sa deklaracijom funkcije.
  • Nepostojanje povratne vrednosti: Deklarisali ste funkciju da vraća vrednost, ali ste zaboravili return.
    Savet: Uvek proverite da li funkcija vraća vrednost ako je tip povratne vrednosti različit od void.
  • Rekurzija bez osnovnog uslova: Ako funkcija nema uslov koji zaustavlja rekurziju, doći će do beskonačnog poziva.
    Savet: Uvek definišite osnovni slučaj (terminirajući uslov) za rekurzivne funkcije.

​Povezivanje sa objektno-orijentisanim konceptima

​U objektno-orijentisanom programiranju (OOP), funkcije igraju ključnu ulogu kao deo klasa i objekata:

Funkcije i OOP u C++

U okviru klasa, funkcije se nazivaju metodama. One omogućavaju objektima da izvršavaju zadatke i manipulišu svojim podacima.

Primer:

#include <iostream>
using namespace std;

class Krug {
private:
double poluprecnik;

public:
// Konstruktor za inicijalizaciju poluprečnika
Krug(double r) {
poluprecnik = r;
}

// Metoda za izračunavanje površine
double povrsina() {
return 3.14 * poluprecnik * poluprecnik;
}
};

int main() {
// Kreiranje objekta
Krug k(5.0);

// Poziv metode
cout << "Površina kruga je: " << k.povrsina() << endl;

return 0;
}

Metode kao što je povrsina() omogućavaju enkapsulaciju logike u klase, čineći kod modularnijim i čitljivijim.

Klasa Krug: Definiše privatni podatak poluprecnik i javnu metodu povrsina(), koja izračunava površinu kruga.

Konstruktor: Inicijalizuje poluprecnik prilikom kreiranja objekta.

Metoda povrsina(): Vraća površinu kruga koristeći formulu π r2.

Glavna funkcija (main): Kreira objekat klase Krug, poziva metodu povrsina() i ispisuje rezultat.

Dodatni resursi

​Za dalje istraživanje i produbljivanje znanja o funkcijama u C++ jeziku, preporučujemo sledeće resurse:

Dodatni resursi

Za dodatna pitanja i objašnjenja, kontaktirajte nas putem formi za kontakt.

​Prethodno
​|< Pokazivači 
Algoritmi
Matrice
Java
Linkovi
​Politika Privatnosti
Kontakt

© 2021 by Slobodan svetprogramiranja.com

Sva prava zadržana
SVET PROGRAMIRANJA