Choose jour language!

---

|

VECTOR(DINAMIČKI NIZ) U C++

Generički kontejner objekata istog tipa koji predstavlja alternativu C++ poljima. Drugim rečima to su dinamičke liste. Za razliku od nizova čija se dimenzija ne menja, kod vektora se dinamički može promeniti.
​Deklaracija niza je:

int niz[3]={4,2,7}

​

Ovde se mora navesti u uglastoj zagradi dimenzija(3) koja se dalje ne može menjati.
Za razliku od lista kod vektora se dimenzija može menjati u toku programa. 

Uključivanje datoteke vector

​Da bi u našem program mogli koristiti vektor, potrebno ga je uključiti pomoću directive #include:

#include < vector >

​Treba dodati i sledeći red ispod toga, kojim se definiše upotreba prostora imena std:

using namespace std;
​
U suprotnom bi svaki put kad se želi pozvati vector moralo pisati std::vector
Primer upotrebe vectora:

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > a(10);

Ovo je deklaracija vektora čiji su podaci tipa int
Ovde je:

• vector-identifikacija vektora
• <int> - tip podataka koji se koriste u vektoru, u ovom slučaju celobrojni
• a - naziv vektora

 Pristupanje elementima vektora je slično kao kod nizova. Npr. 3. članu vektora bi smo pristupili na sledeći način:
a[3]
​

Osnovna manipulacija std::vector u C++

U ovom primeru ilustrujemo kako koristiti std::vector za dinamičko upravljanje nizom podataka.

Demonstriramo dodavanje elemenata pomoću push_back, prolazak kroz vektor koristeći opseg-baziranu petlju i dobijanje veličine vektora pomoću size().

#include <iostream>
#include <vector>

using namespace std;

int main() {

    vector<int> numbers;

    // Adding elements to the vector
    numbers.push_back(10);
    numbers.push_back(20);
    numbers.push_back(30);

    // Printing vector elements
    cout << "Vector elements: ";
    for (int num : numbers) {
        cout << num << " ";
    }

    // Number of elements
    cout << "\nVector size: " << numbers.size() << endl;

    return 0;
}

Metode vektora

​Neke od metoda za rad sa vektorima u c++:

Dodavanje elementa na kraj vektora

Metoda push_back
primer dodavanja broja 13 na kraj vektora  a:

a.push_back(13);

Veličina vektora

​Veličina vektora se može odrediti metodom. Primer upotrebe:

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > b={10,20,30,40,50};
cout << "Vektor ima " << b.size() << " elemenata" << endl;

Uzimanje prvog elementa iz vektora

Prvi element vektora se može dobiti metodom vector::front().

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > grupa={"Mika","Pera","Laza","Nataša"};
cout << "Prvi u grupi je " << grupa.front() << endl;

Na izlazu bi se prikazalo: Mika

​Uzimanje poslednjeg elementa u vektoru

Poslednji element se iz vektora može preuzeti pomoću metode vector::back(). Npr. u prethodnom primeru vektora grupa, poslednji 
član grupe bi bio:

#include < vector >
using namespace std;
vector < string > grupa={"Mika","Pera","Laza","Nataša"};
cout << "Poslednji u grupi je " << grupa.back() << endl;

Na izlazu bi se prikazalo: Nataša

Ubacivanje vrednosti na određenu poziciju u vektoru

Pretpostavimo da je zadat proizvoljan dinamički niz brojeva:​

vector < int > brojevi={0, 4, 11, 6};

Ako želimo npr. da novi broj 5 zamenimo sa postojećim brojem 11, koji se nalazi na poziciji 2 u nizu, to možemo da uradimo na sledeći način:​

brojevi[2] = 5;

ili korišćenjem funkcije at:

brojevi.at(2) = 5;

Niz posle izmene bi izgledao:​

{0, 4, 5, 6};

Može se uočiti da se na ovaj način briše vrednost koja je prethodno bila na umetnutoj poziciji. Ako želimo da zadržimo i prethodni element, a umetnemo novi, onda treba da se koristi funkcija insert za ubacivanje. Na primer, ako želimo, sada da dodamo vrednost 3 na poziciju 1, onda bi to mogli da uradimo na sledeći način:​

int poz = 1;
auto itr=brojevi.begin() + poz;
brojevi.insert(itr, 3);

Posle toga niz bi izgledao

{0, 3, 4, 5, 6};

Možemo uočiti da je vrednost 3 umetnuta na poziciju 1, a vrednost 4 koja je ranije bila na tom mestu se pomerila na poziciju 2.
Takođe može se na određenu poziciju dodati i niz vrednosti. Npr. ako na poziciju 3 sada, želimo da umetnemo sledeći niz:

{11, 12, 13};

uradili bi to na sledeći način:

int poz = 3;
auto itr=brojevi.begin() + poz;
brojevi.insert(itr, {11, 12, 13});

Niz bi posle umetanja izgledao:

{0, 3, 4, 5, 11, 12, 13, 6};

Brisanje poslednjeg elementa vektora

​Poslednji element vektora može se izbrisati metodom vector::pop_back
Sledeći primer ilustruje primenu ove metode:

#include < vector >
using namespace std;
vector < double > temperature={23.2 , 25.8 , 11, 15.3, 17};
temperature.pop_back();

Posle ove komande vrednosti vektora su: 23.2, 25.8, 11, 15.3

​Brisanje elementa vektora na određenoj poziciji

vector::erase(it) će izbrisati element vektora na koju pokazuje iterator it
Primer:

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > c={2,3,4};
c.erase(c.begin() + 1);//briše element na poziciji 1 u vektoru

Posle brisanja elementi vektora su: 2, 4

​Brisanje svih elemenata vektora

Ukoliko želimo da ispraznimo vektor, tj. da obrišemo sve njegove elemente možemo koristiti metodu vector::clear()
Primer upotrebe:

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > c={2,3,4};
c.clear();//briše sve elemente u vektoru

​Posle ovoga vektor će biti prazan

Ispisivanje elemenata vektora

​Neka je dat sledeći vektor:

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > brojevi={1,2,3,4,5};

Primer ispisivanja brojeva na standardnom izlazu:

for(int i = 0; i < brojevi.size(); i++)
{

cout << brojevi[i] << " ";

}
cout << endl;

​Na izlazu: 1 2 3 4 5

Čitanje tekstualnih podataka sa standardnog ulaza i ubacivanje jednog po jednog u vektor

Potrebno je uključiti i zaglavlje <string>. Upotrebom while petlje učitava se jedna po jedna reč i dodaje u vektor:

#include <vector>
#include <iostream>
#include <string>

using namespace std;

// Deklarišemo vektor stringova koji će čuvati unete reči
vector<string> text;

// Promenljiva za unos pojedinačne reči
string rec;

// Učitavanje reči sa standardnog ulaza dok ih korisnik unosi
while(cin >> rec)
{

// Svaku unesenu reč dodajemo u vektor
text.push_back(rec);

}

​Prolaženje kroz elemente vektora pomoću iteratora []

​Da bi se na standardnom izlazu ispisale reči unešene u vektor u prethodnom primeru potrebno je izvršiti sledeći kod:

cout << "Reči u tekstu:\n" << endl;
for(int i = 0; i < text.size(); i++)
{

cout << text[i] << " ";

}
cout << endl;

Testirajte svoj kod ovde!

// Ovde pišite C++ kod...

Unesite podatke za program: Run Code

​Prolaženje kroz elemente vektora pomoću iteratora

​Sledeći kod pokazuje upotrebu iteratora za prolaz kroz elemente vektora

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > poeni={5,3,5,7,8,2,3,4};
cout << "Broj poena po zadacima:\n " << endl;
for(vector < int >::iterator it=poeni.begin(); it != poeni.end(); ++it)
{

cout << *it << " ";

}
cout << endl;

​U prethodnom kodu su primenjene i sledeće funkcije:
v.begin() – vraća iterator koji pokazuje na početni element kontejnera
v.end() – vraća iterator koji pokazuje "iza zadnjeg" elementa kontejnera.

​Sortiranje vektora bibliotečnom funkcijom sort

Funkcija sort se nalazi u zaglavlju <algorithm> koje je potrebno uključiti na početku fajla.

#include < algorithm >

​Parametri koje treba proslediti su pokazivači na prvi i poslednji element koji treba sortirati u nizu. Ako je potrebno sortirati ceo niz onda bi kod bio kao na sledećem primeru:

#include < vector >
using namespace std;
vector < int > A={4,2,7,5,9};
sort(a.begin(),a.end());
//Ispis

Važne metode std::vector

Vektori u C++ pružaju mnoge korisne metode za upravljanje dinamičkim nizovima. U nastavku su opisane osnovne metode, zajedno sa primerima koji pokazuju njihovu primenu.

Osnovne metode

Metoda	Opis
push_back()	Dodaje element na kraj vektora.
pop_back()	Uklanja poslednji element iz vektora.
size()	Vraća broj elemenata u vektoru.
clear()	Briše sve elemente iz vektora.
at()	Pristupa elementu na specificiranom indeksu, uz proveru granica.

Primeri korišćenja metoda

1. Dodavanje elemenata – push_back()

Metoda push_back() koristi se za dinamičko dodavanje elemenata u vektor.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi;
    brojevi.push_back(10); // Dodaje 10
    brojevi.push_back(20); // Dodaje 20
    
    std::cout << brojevi[0] << ", " << brojevi[1] << "\n";

    return 0;
}
        

2. Uklanjanje elemenata – pop_back()

Metoda pop_back() uklanja poslednji element iz vektora.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {10, 20, 30};
    brojevi.pop_back(); // Briše 30
    
    std::cout << brojevi.size() << "\n"; // Ispisuje 2

    return 0;
}
        

3. Dobijanje veličine – size()

Metoda size() vraća broj elemenata u vektoru.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {1, 2, 3, 4};
    std::cout << "Veličina vektora: " << brojevi.size() << "\n";

    return 0;
}
        

4. Brisanje svih elemenata – clear()

Metoda clear() uklanja sve elemente iz vektora, ostavljajući ga praznim.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {1, 2, 3};
    brojevi.clear();
    
    std::cout << "Vektor je prazan: " << brojevi.size() << "\n";

    return 0;
}
        

5. Pristup elementima – at()

Metoda at() omogućava pristup elementu sa proverom granica.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {5, 10, 15};
    std::cout << brojevi.at(1) << "\n"; // Pristupa elementu na indeksu 1

    return 0;
}
        

Detaljniji primeri koda

Kako bi se bolje razumela praktična primena std::vector u C++, slede primeri koji prikazuju deklaraciju, inicijalizaciju i manipulaciju vektorima.

Deklaracija i inicijalizacija vektora

U nastavku je prikazan primer osnovne deklaracije i inicijalizacije vektora:

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {1, 2, 3, 4, 5};

    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << broj << " ";
    }
    
    return 0;
}
        

U ovom primeru, vektor brojevi se inicijalizuje sa pet elemenata i ispisuje u petlji.

Dodavanje i uklanjanje elemenata

Vektori omogućavaju dinamičko dodavanje i uklanjanje elemenata pomoću metoda push_back i pop_back:

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi;
    
    brojevi.push_back(10);
    brojevi.push_back(20);
    brojevi.push_back(30);
    
    std::cout << "Vektor sadrži: ";
    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << broj << " ";
    }
    
    brojevi.pop_back(); // Uklanja poslednji element
    
    std::cout << "\nNakon pop_back: ";
    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << broj << " ";
    }

    return 0;
}
        

Ovim pristupom možemo lako dodavati i uklanjati elemente iz vektora bez potrebe za ručnim upravljanjem memorijom.

Iteracija i pristup elementima

Možemo koristiti indeksiranje ili iterator za prolazak kroz vektor:

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<std::string> imena = {"Ana", "Marko", "Jovan"};

    for (size_t i = 0; i < imena.size(); i++) {
        std::cout << imena[i] << " ";
    }
    
    std::cout << "\nKoristeći iterator: ";
    for (auto it = imena.begin(); it != imena.end(); ++it) {
        std::cout << *it << " ";
    }
    
    return 0;
}
        

Ovim pristupom demonstriramo različite načine prolaska kroz vektor – klasičnim indeksom i pomoću iteratora.

Zaključak

Vektori u C++ pružaju fleksibilnu i efikasnu alternativu statičkim nizovima, nudeći dinamičku alokaciju i korisne metode za rad s podacima. Razumevanjem ovih osnovnih operacija, programeri mogu efikasno upravljati nizovima podataka u svojim aplikacijama.

Napredne funkcionalnosti

Vektori u C++ standardnoj biblioteci nude širok spektar metoda za manipulaciju podacima. Ovaj deo pokriva naprednije teme kao što su iteracija, dodavanje i uklanjanje elemenata pomoću push_back, insert i erase, kao i razliku između size i capacity.

Iteracija kroz vektor

Postoji više načina za iteraciju kroz vektor – klasičnim indeksiranjem, opsežnom petljom (range-based for loop) i korišćenjem iteratora:

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {10, 20, 30, 40, 50};

    std::cout << "Klasično indeksiranje: ";
    for (size_t i = 0; i < brojevi.size(); i++) {
        std::cout << brojevi[i] << " ";
    }

    std::cout << "\nOpsežna petlja: ";
    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << broj << " ";
    }

    std::cout << "\nIterator: ";
    for (auto it = brojevi.begin(); it != brojevi.end(); ++it) {
        std::cout << *it << " ";
    }

    return 0;
}
        

Dodavanje i umetanje elemenata

Osim push_back, koji dodaje element na kraj vektora, možemo koristiti insert za umetanje na proizvoljnu poziciju.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {10, 20, 30};

    brojevi.push_back(40); // Dodaje 40 na kraj
    brojevi.insert(brojevi.begin() + 1, 15); // Umeće 15 na drugu poziciju

    std::cout << "Vektor nakon umetanja: ";
    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << broj << " ";
    }

    return 0;
}
        

Brisanje elemenata

Metoda erase se koristi za uklanjanje pojedinačnih elemenata ili opsega iz vektora.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {10, 20, 30, 40, 50};

    brojevi.erase(brojevi.begin() + 2); // Briše treći element (30)
    brojevi.erase(brojevi.begin(), brojevi.begin() + 2); // Briše prve dve vrednosti

    std::cout << "Vektor nakon brisanja: ";
    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << broj << " ";
    }

    return 0;
}
        

Razlika između size i capacity

Metoda size() vraća broj elemenata u vektoru, dok capacity() pokazuje koliko elemenata može stati u trenutno alocirani prostor.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi;

    std::cout << "Početni size: " << brojevi.size() << ", capacity: " << brojevi.capacity() << "\n";

    brojevi.push_back(1);
    brojevi.push_back(2);
    brojevi.push_back(3);

    std::cout << "Nakon dodavanja size: " << brojevi.size() << ", capacity: " << brojevi.capacity() << "\n";

    return 0;
}
        

Kapacitet vektora raste dinamički kako se dodaju novi elementi, ali ne mora uvek biti jednak veličini.

Poređenje sa drugim kontejnerima

Standardna biblioteka C++ nudi više kontejnera za skladištenje podataka, od kojih su najčešće korišćeni std::vector, std::array i std::list. Svaki od njih ima specifične karakteristike koje ih čine pogodnim za određene situacije.

Poređenje ključnih osobina

Osobina	std::vector	std::array	std::list
Veličina	Dinamička, može da raste	Fiksna, određena pri kreiranju	Dinamička
Brzina pristupa	O(1) – direktan pristup indeksiranjem	O(1) – direktan pristup indeksiranjem	O(n) – mora se preći lista do traženog elementa
Dodavanje/brisanje elemenata	Efikasno na kraju (O(1)), sporo na početku i u sredini (O(n))	Nije moguće (fiksna veličina)	Efikasno bilo gde (O(1)), ali bez direktnog pristupa
Interna struktura	Niz u memoriji, elementi su smešteni uzastopno	Staticki niz, elementi su smešteni uzastopno	Povezana lista, svaki element sadrži pokazivače na sledeći/prethodni

Kada koristiti koji kontejner?

• std::vector: Kada su potrebne dinamičke veličine i brz pristup indeksiranjem.
• std::array: Kada se zna fiksna veličina niza i potrebne su male režijske troškove.
• std::list: Kada se često dodaju ili uklanjaju elementi sa početka/sredine strukture.

Praktični primeri

1. Korišćenje std::vector

std::vector je odličan kada treba dinamički dodavati elemente.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {1, 2, 3};
    brojevi.push_back(4); // Dodaje element na kraj
    std::cout << "Treći element: " << brojevi[2] << "\n"; // O(1) pristup

    return 0;
}
        

2. Korišćenje std::array

std::array je statički niz koji koristi stack memoriju, što ga čini bržim kada je poznata veličina.

#include <iostream>
#include <array>

int main() {
    std::array<int, 3> brojevi = {10, 20, 30};
    std::cout << "Prvi element: " << brojevi[0] << "\n"; // O(1) pristup

    return 0;
}
        

3. Korišćenje std::list

std::list je korisna kada je potrebno često umetanje ili brisanje sa bilo koje pozicije.

#include <iostream>
#include <list>

int main() {
    std::list<int> brojevi = {10, 20, 30};
    brojevi.push_front(5); // Dodaje 5 na početak
    brojevi.erase(brojevi.begin()); // Briše prvi element

    std::cout << "Prvi element nakon brisanja: " << *brojevi.begin() << "\n";

    return 0;
}
        

Zaključak

Izbor između std::vector, std::array i std::list zavisi od potreba programa. Ako vam je potreban brz pristup elementima i mogućnost dinamičkog rasta, std::vector je najbolji izbor. Ako vam treba fiksna veličina bez dodatnih troškova memorije, koristite std::array. Ako često dodajete i brišete elemente sa različitih pozicija, std::list je bolja opcija.

Diskusija o efikasnosti i upotrebi

Vektori u C++ imaju mnoge prednosti u poređenju sa statičkim nizovima, posebno kada je u pitanju rad sa dinamičkim podacima. Međutim, njihova upotreba dolazi sa određenim kompromisima. U nastavku su objašnjene prednosti i potencijalni nedostaci vektora, zajedno sa primerima za bolje razumevanje.

Prednosti vektora

Osobina	Opis
Dinamička veličina	Vektori automatski prilagođavaju veličinu u zavisnosti od broja elemenata, za razliku od statičkih nizova sa fiksnom veličinom.
Lakoća upotrebe	Vektori dolaze sa ugrađenim metodama za dodavanje, uklanjanje i pretraživanje elemenata.
Bezbednost	Metode poput at() omogućavaju proveru granica, čime se izbegava pristup nepostojećim elementima.

Primer: Dinamičko proširenje

Jedna od najvećih prednosti vektora je automatsko proširenje, koje omogućava rad sa nepoznatim brojem elemenata tokom izvršavanja programa.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi;
    for (int i = 1; i <= 10; ++i) {
        brojevi.push_back(i); // Dinamički dodaje brojeve od 1 do 10
    }

    for (int broj : brojevi) {
        std::cout << " " << broj << " ";
    }

    return 0;
}
        

Nedostaci vektora

Osobina	Opis
Prealokacija memorije	Vektori alociraju dodatnu memoriju kako bi smanjili učestalost realokacije, što može dovesti do neefikasnog korišćenja memorije.
Performanse	Kada se vektor širi, potrebna je realokacija elemenata, što može biti skupo u smislu vremena izvršavanja.

Primer: Efekat realokacije

Kada se vektor širi, alocira se nova memorija, a postojeći elementi se kopiraju na novu lokaciju. Ovo može uzrokovati pad performansi kod intenzivnog dodavanja elemenata.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi;
    for (int i = 1; i <= 100000; ++i) {
        brojevi.push_back(i); // Često širenje zbog dodavanja elemenata
    }

    std::cout << "Ukupan broj elemenata: " << brojevi.size() << "\n";

    return 0;
}
        

Zaključak

Vektori su idealni za scenarije gde je veličina podataka promenljiva, jer olakšavaju rad sa dinamičkim strukturama. Međutim, treba voditi računa o njihovim ograničenjima, poput potencijalne neefikasnosti u korišćenju memorije i performansi u slučajevima čestih proširenja. U takvim situacijama, možda je bolje razmotriti druge strukture podataka, poput std::deque ili std::list.

Napredne teme

Pored osnovnih operacija, vektori u C++ omogućavaju rad sa naprednijim konceptima kao što su iteratori, razlika između kapaciteta i veličine, i rad sa 2D vektorima (vektori vektora). Ove teme su ključne za napredno rukovanje dinamičkim strukturama podataka u složenijim scenarijima.

1. Iteratori za prolazak kroz vektor

Iteratori omogućavaju fleksibilan i efikasan prolazak kroz elemente vektora, čime se pruža kontrola nad elementima bez direktnog korišćenja indeksa.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {1, 2, 3, 4, 5};

    for (std::vector<int>::iterator it = brojevi.begin(); it != brojevi.end(); ++it) {
        std::cout << "Element: " << *it << "\n";
    }

    return 0;
}
        

Iteratori se koriste pomoću funkcija poput begin() i end(), pri čemu *it pristupa vrednosti na trenutnoj poziciji iteratora.

2. Razlika između kapaciteta i veličine

Veličina (size()) predstavlja trenutni broj elemenata u vektoru, dok kapacitet (capacity()) pokazuje koliko elemenata vektor može da sadrži pre nego što se izvrši realokacija memorije.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi;
    brojevi.push_back(10);
    brojevi.push_back(20);

    std::cout << "Veličina: " 
              << brojevi.size() 
              << ", Kapacitet: " 
              << brojevi.capacity() 
              << "\n";

    brojevi.reserve(100); // Rezerviše prostor za 100 elemenata
    std::cout << "Kapacitet nakon reserve: " 
              << brojevi.capacity() 
              << "\n";

    return 0;
}
        

Rezervacija kapaciteta unapred može poboljšati performanse kada se očekuje veliki broj dodatnih elemenata.

3. Rad sa 2D vektorima (vektori vektora)

Vektori vektora omogućavaju rad sa matricama ili tabelarnim podacima. Svaki element glavnog vektora može biti vektor, čime se kreira struktura slična 2D nizu.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<std::vector<int>> matrica = {
        {1, 2, 3},
        {4, 5, 6},
        {7, 8, 9}
    };

    std::cout << "Element [0][1]: " 
              << matrica[0][1] 
              << "\n";

    for (int i = 0; i < matrica.size(); ++i) {
        for (int j = 0; j < matrica[i].size(); ++j) {
            std::cout << matrica[i][j] << " ";
        }
        std::cout << "\n";
    }

    return 0;
}
        

Vektori vektora su fleksibilniji od klasičnih 2D nizova, jer svaka "reda" može imati različit broj kolona.

Zaključak

Ove napredne teme pružaju značajnu fleksibilnost u radu sa podacima u C++. Razumevanje iteratora, razlike između kapaciteta i veličine, kao i rad sa višedimenzionalnim strukturama omogućava efikasno korišćenje vektora u složenijim scenarijima.

Praktični zadaci

Da bi se bolje razumelo korišćenje vektora u C++, predlažemo nekoliko jednostavnih zadataka za vežbu. Ovi zadaci obuhvataju unos i obradu elemenata vektora, kao i primenu osnovnih metoda i petlji.

1. Unos n brojeva i njihovo ispisivanje obrnutim redosledom

Zadatak: Omogućiti korisniku da unese n brojeva u vektor i zatim ispisati te brojeve obrnutim redosledom.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    int n;
    std::cout << "Unesite broj elemenata: ";
    std::cin >> n;

    std::vector<int> brojevi(n);
    for (int i = 0; i < n; ++i) {
        std::cout << "Unesite broj " << i + 1 << ": ";
        std::cin >> brojevi[i];
    }

    std::cout << "Brojevi obrnutim redosledom:\n";
    for (int i = n - 1; i >= 0; --i) {
        std::cout << brojevi[i] << " ";
    }
    std::cout << "\n";

    return 0;
}
        

2. Filtriranje parnih brojeva iz vektora

Zadatak: Uneti niz brojeva i iz njega izdvojiti sve parne brojeve u novi vektor.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8};
    std::vector<int> parni;

    for (int broj : brojevi) {
        if (broj % 2 == 0) {
            parni.push_back(broj);
        }
    }

    std::cout << "Parni brojevi:\n";
    for (int broj : parni) {
        std::cout << broj << " ";
    }
    std::cout << "\n";

    return 0;
}
        

3. Računanje proseka elemenata

Zadatak: Uneti niz brojeva i izračunati njihov prosek.

#include <iostream>
#include <vector>

int main() {
    std::vector<int> brojevi = {10, 20, 30, 40, 50};
    int suma = 0;

    for (int broj : brojevi) {
        suma += broj;
    }

    double prosek = (double)suma / brojevi.size();
    std::cout << "Prosek: " << prosek << "\n";

    return 0;
}
        

Zaključak

Ovi zadaci pružaju praktične primere za razumevanje osnovnih operacija sa vektorima, kao što su unos, filtriranje i agregacija. Preporučuje se da se zadaci dodatno prošire radi vežbe, na primer dodavanjem provere unosa ili rada sa većim skupovima podataka.

Dodavanje resursa

Kako biste dodatno proširili svoje znanje o vektorima i njihovoj upotrebi u C++, preporučujemo sledeće resurse. Ovi materijali pokrivaju osnovne i napredne teme, pružajući teorijske osnove i praktične primere.

1. Zvanična dokumentacija

Zvanična dokumentacija C++ standardne biblioteke pruža detaljne informacije o svim funkcijama i metodama vektora, kao i primere njihove upotrebe. Preporučuje se za precizne i pouzdane informacije.

• cppreference.com - std::vector
• cplusplus.com - Vector reference

2. Online kursevi

Ako više volite interaktivni pristup učenju, sledeći online kursevi pružaju detaljne lekcije o radu sa vektorima i drugim konceptima u C++:

• Udemy: Beginning C++ Programming - From Beginner to Beyond
• Coursera: Programming in C++
• Pluralsight: C++ Fundamentals

3. Relevantne knjige

Knjige o C++ programiranju često uključuju opširne informacije o vektorima. Evo nekoliko preporučenih naslova za različite nivoe znanja:

• "The C++ Programming Language" - Bjarne Stroustrup (autor jezika C++)
• "Effective Modern C++" - Scott Meyers (odličan vodič za savremeni C++)
• "C++ Primer" - Stanley B. Lippman, Josée Lajoie, Barbara E. Moo (sjajna knjiga za početnike i srednji nivo)

4. Vodiči i tutorijali

Sledeći tutorijali i vodiči pružaju praktična uputstva i primere:

• GeeksforGeeks: Vector in C++ STL
• TutorialsPoint: C++ Vector
• Codecademy: Vectors in C++

5. Diskusije i zajednice

Učešće u zajednicama i forumima može vam pomoći da rešite specifične probleme i učite od drugih. Preporučene zajednice:

• Stack Overflow
• Reddit: r/cpp
• Quora: C++ Programming Language

Zaključak

Učenje kroz različite resurse pruža širok spektar znanja i pomaže u razumevanju kako se vektori koriste u stvarnim projektima. Preporučuje se kombinacija teorije, praktičnih vežbi i konsultacija sa zajednicama radi sveobuhvatnog savladavanja ove teme.

---

​Prethodno
​|< Nizovi u jeziku C++

Sledeće
​​​​Rečnik podataka-mape u C++ >|

---